Ако је предузетник пензионер, нема право на помоћ државе
БЕОГРАД: Привредна комора Србије у сарадњи са Министарством финансија објавила је трећи сет одговора на најчешћа питања која су привредници упућивали преко КОВИД-19 позивног центра, друштвених мрежа, гранских удружења и регионалних комора ПКС.
На списку се тренутно налази 36 најчешћи питања привредника као и одговори и објашњења надлежних а која се редовно објављују на сајту Привредне коморе Србије и Министарства финансија.
Када је реч о недоумицама које се тичу домена Закона о раду, право на директна давања остварује се само за запослене са закљученим уговором о раду, па тако минималац неће бити исплаћен запосленом који има потписан Уговор о делу.
С обзиром да је држава дефинисала да је привредни субјекат у обавези да задржи прописани број запослених до истека рока од три месеца од последње исплате директних давања, у том року предузеће не може да смањи број запослених за више од 10 посто (уколико жели да користи погодности уредбе државе), не рачунајући запослене којима у том року истекне рок на који су закључили уговор о раду на одређено време.
Затим, објашњава се да послодавци који су исплатили зараде за март пре доношења Уредбе, могу се определити за одлагање пореза и доприноса за зараде за април, мај и јун месец јер се мере примењују за период од три месеца.
Ово је одговор на питање да ли ће се у квоту од 10 одсто запослених, на дан 31. октобра 2020. урачунавати и број запослених којима је до тог датума истекао уговор о раду на одређено време.
Једно од питања је и како се паушалац може одрећи економске помоћи државе јер не жели да агенцију држи активном због промене начина пословања а с обзиром да се новац аутоматски уплаћује на рачун?
Надлежни одговарају да у конкретном случају, за лица која аутоматски по Уредби остварују право на директна давања и одлагање плаћања пореза и доприноса а не желе да остварују ова права, није предвиђен посебан начин одрицања од ових права.
Међутим, уколико не желе да користе погодности предвиђене Уредбом, средства која су им уплаћена на наменски рачун треба да оставе неискоришћена на том рачуну, а порезе и доприносе свакако треба да уплате пре брисања из регистра без обзира на то да ли се они воде као доспели или недоспели код Пореске управе.
У случају да предузетник истовремено има статус запосленог или пензионера, нема право на директна давања, каже се у одговору на питање да ли на помоћ државе могу да рачунају предузетници који имају предузетничке радње из радног односа и пензионер као власник радње, а у питању је самоопорезивање.
Затим, ако је власник предузетничке радње пријављене за исплату личног дохотка и на месечном нивоу попуњава пријаву за порез на личну зараду само за себе јер нема ниједног запосленог, а с друге стране је и у радном односу у предузећу, право на помоћ државе нема јер предузетници не могу да остваре право на директна давања уколико имају статус запосленог или су корисници пензије.
У случају да паушалац има радњу са једним запосленим радником а на питање да ли тада обоје добијају помоћ од три минималне зараде, надлежни одговарају потврдно, осим уколико је предузетник негде запослен или има статус корисника пензије.
У том случају, право на директна давања остварује се само за запосленог.
Надлежни такође подсећају на то да онај ко сада отвори фирму нема право на новчану помоћ, већ то право имају само привредна друштва која су основана пре 15. марта ове године.
Када је реч о ненаменском трошењу средстава која су уплаћена на рачун, наводи се да је у питању прекршај за који послодавац може бити кажњен у висини од 30 до 70 одсто примљених средстава, а не мање од 500.000 динара за правно лице, односно 100.000 динара за предузетнике, а уколико се добијени новац не исплати запосленима, обавеза послодавца је да паре врати у буџет Србије.