АНАЛИЗА ММФ-а Пад Србије три одсто, догодине раст 7,5 одсто

Европу, по ММФ-у, очекује пад од 6,6 посто, а у еврозони од 7,5.

По извештају о светским економским изгледима за 2020. годину, названом „Велики карантин”, који је јуче објављен на веб-сајту Фонда, и глобална економија ће забележити пад од три процента.

Што се тиче земаља у окружењу, ММФ предвиђа да ће Словенија ове године имати пад од осам одсто, а Хрватска од девет.

Дубоку привредну рецесијум од чак десетак процената, Фонд очекује у Грчкој, Бугарској прогнозира пад од четирт, Румунији од пет , а Мађарској од 3,1 одсто. По прогнози ММФ-а, америчка привреда ће у 2020. години пасти шест процената, Италија ће забележити пад од 9,1 одсто, Француска од 7,2, Немачка седам, а Велика Британија од 6,5.

Кад је реч о Србији и другим проценама, по пројекцијама ММФ-а, инфлација ће износити 1,4 одсто ове године, а догодине ће се вратити на ниво од 1,9 процента.

ММФ такође предвиђа да ће дефицит биланса текућих плаћања Србије бити смањен с прошлогодишњих минус 6,9 одсто на минус 6,1 ове године, и да ће наставити пад идуће године на минус 5,5 одсто.

Када је реч о стопи незапослености, Фонд прогнозира да ће она порасти ове године на 13,4 процента, након чега ће се 2021. спустити на 13.

– Предвиђање Међународног монетарног фонд да ће бруто домаћи производ Србије пасти ове године три одсто због глобалне кризе изазване пандемијом коронавируса је оптимистичнија пројекција – сматра економиста Горан Николић, и наводи да толики пад није страшан у односу на друге земље региона. – За Србију је ипак охрабрујући показатељ то што ће земље Централне и Источне Европе имати виши пад, од око пет одсто. Наш процењени пад и није тако страшан као што се и могло очекивати.

Сматра да ће Србија морати да се задужи јер њене резреве нису довољне да ове године покрију велике потребе, које ће бити између седам и осам милијарди евра за финансирање дефицита и рефинансирање старих дугова.

Светска економија ће ове године доживети пад од три одсто, док се бројне земље суочавају с највећим економским проблемима у последњих неколико деценија, саопштено је из Међународног монетарног фонда.

Они наводе да је пад економије најгори од Велике депресије из тридесетих година прошлог века, те оцењују да је пандемија свет одвела у „кризу каква није постојала”.

Уколико пандемија буде дуго трајала, то ће тестирати способности влада и централних банака да контролишу кризу, додаје ММФ.

– ММФ даје најповољније кредите, можда чак буде и као што је било 2009. и дела за buyеtsku подршку, тако да треба искористити све што буду дали јер ће то бити најповољније. Ако морамо да се задужујемо, а морамо, треба узети најјефтинија средства – наводи Николић.

Сматра да ММФ неће имати неких већих захтева и условљавања због драматичне ситуације у свету и покушаће да посебно помогну земље у развоју, међу којима је и Србија.

– Сматрам да треба искористити сва расположива средства без камате и од ММФ-а и од Светске банке да јефтиније прођемо у свему овоме, то је најважније – каже Николић, и наводи да Србија треба да се задужи код онога ко ће дати кредит без камате или с најмањом каматом.

Како је рекао, ММФ је дао мало оптимистичнију прогнозу са жељом и да сам не утиче негативно на очекивања тржишних учесника, али постоји и лошији сценарио по којем би пад био шест одсто.      

Д. Млађеновић