НБС смањила референтну каматну стопу на 1,5%
БЕОГРАД: Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да додатно снизи референтну каматну стопу на ниво од 1,5 одсто, како би умањио негативне ефекте вируса корона (Ковид-19) на привредну активност и истовремено обезбедио одржавање инфлације у границама циља у средњем року.
Одлуку о наставку ублажавања монетарне политике Извршни одбор је донео пре свега имајући у виду да показатељи из међународног окружења указују да су негативни ефекти вируса по глобални привредни раст већи од prеthodno процењених, што се одражава и на кретања на међународном робном и финансијском тржишту, као и на одлуке централних банака и влада земаља широм света.
Извршни одбор наглашава и да је Србија ову кризу дочекала у знатно повољнијој позицији, са стопом привредног раста од преко 4,0 одсто, ниском и стабилном инфлацијом седму годину заредом, елиминисаном фискалном неравнотежом и знатно редукованом екстерном неравнотежом, као и девизним резервама на највишем нивоу од када се прате.
То је, како се наводи, отворило простор да се у периоду кризе повећа експанзивност монетарне и фискалне политике, а да се не угрози макроекономска стабилност.
Доносећи одлуку, Извршни одбор је имао у виду и prеthodno предузете мере монетарне политике ради ублажавања негативних ефеката ширења вируса корона - смањење референтне каматне стопе за 50 базних поена у марту, сужавање коридора основних каматних стопа, са плус/минус 1,25 процентних поена на плус/минус 1,0 процентни поен у односу на референтну каматну стопу, као и обезбеђење додатне ликвидности банкама кроз репо операције куповине динарских државних хартија од вредности и своп операције куповине девиза.
Поред тога, координираном реакцијом Владе Србије и НБС обезбеђена је и директна подршка приватном сектору доношењем мораторијума на отплату кредита током ванредног стања у трајању од најмање 90 дана и пакета фискалне помоћи привреди и грађанима, подсећа се у саопштењу cеnttralnе банке.
Извршни одбор наглашава да су мере монетарне и фискалне политике у циљу подршке привредном расту могуће у условима обезбеђене ниске и стабилне инфлације, која је према последњим расположивим подацима у фебруару износила 1,9 одсто међугодишње.
Извршни одбор процењује да ће инфлаторни притисци у наредном период остати ниски, уз нешто израженије ризике да би инфлација могла да буде и нижа у односу на фебруарску средњорочну пројекцију, пре свега због знатног пада цена нафте и ниже агрегатне тражње као последица пандемије, што ће делом бити ублажено предузетим мерама монетарне и фискалне политике.
Ширење вируса корона знатно је погоршало изгледе за глобални економски раст, због чега се у великој мери смањују пројекције привредног раста за ову годину и за све водеће економије света и за земље у успону.
На смањену привредну активност утицао је отежан рад многих услужних делатности, застој, а у појединим случајевима и прекид у глобалним производним ланцима, као и пад потрошачког и пословног поверења.
У таквим условима повећана је неизвесност на међународном финансијском тржишту, а инвеститори дају предност улагањима у сигурну активу, што је за последицу имало пад индекса на светским берзама и раст цене злата и државних хартија од вредности развијених земаља, напомињу из НБС.
Погоршање изгледа за глобални економски раст, одразило се и на пад цена примарних производа на светском тржишту, пре свега нафте.
Извршни одбор истиче да су подаци о кретању показатеља економске активности и изворима њеног финансирања на домаћем тржишту за прва два месеца били повољни, многи и изнад очекивања НБС.
Смањење привредне активности уследило је у другој половини марта, на шта су се, поред ниже екстерне тражње, одразили и отежани услови пословања у многим делатностима.
Након пада у другом тромесечју, опоравак привредне активности би требало да уследи у наставку године, при чему ће брзина опоравка зависити од дужине трајања пандемије.
Према оцени Извршног одбора, средњорочна перспектива економије је и даље повољна, а ублажавању негативних ефеката кризе по привредну активност у кратком року би требало да допринесу донете мере монетарне и фискалне политике.
Извршни одбор је истакао да ће пуна координација мера монетарне и фискалне политике бити настављена, што ће омогућити смањење евентуалних даљих негативних утицаја из међународног окружења и последица ширења корона вируса.
Народна банка Србије ће и даље пажљиво пратити глобална кретања и њихове импликације на домаћу економију и инфлацију и благовремено реаговати како би очувала постигнуту ценовну и финансијску стабилност и допринела расту наше привреде на одрживим основама.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 7. Маја, наводи се у саопштењу.