Нема кашњења, брза пруга Стара Пазова – Нови Сад до септембра 2021.

"Ово нису пријатне вести око корона вируса, али ми смо били спремни за такву ситуацију", каже Султанов за Танјуг.

Он наводи да су се добро организовали и у седишту компаније у Београду смањили број људи који раде из централе, а послали 90 одсто запослених да ради од куће, пошто им је ИТ служба обезбедила одговарајућа софтверска решења.

"Још у јануару сам издао наредбу да у канцеларијама у Београду буду инсталирани уређаји за дезинфекцију различитог типа", каже он и додаје да такође људи који имају симптоме који могу указивати на корона вирус, попут кашља, не долазе у канцеларије, већ да буду код куће и да поштују све мере Владе Србије.

Султанов наводи да у централи у Београду имају директно запослених око 100 људи, а са подизвођачима више од 1.000 радника и да сви следе упутства српске владе.

Запослени у РЖД су испоштовали и све мере када је реч о кретању преко границе, нагласио је он.

Истиче да на градилиштима ситуација око корона вируса до сада није утицала на рад и предвиђену динамику, пошто се ради на отвореном.

Коментаришћи најновије забране кретања, Султанов каже да ће потписали дозволе за кретање радника само од градилишта до куће.

"Радови се одвијају по плану и остајемо при року да ће наша деоница брзе пруге од Београда ка Будимпешти, то јест Стара Пазова - Нови Сад, бити готова до септембра 2021. године", навео је он.

Како је рекао, на вијадукту је завршено око 90 одсто радова, што је у складу са динамиком, а тунел Чортановци 85 одсто.

"Пре пар недеља смо обећали влади да буде спојен северни и јужни портал, то јест да тунел (две цеви по 1.050 метара) буде скроз пробијен и то ће бити половином априла. На траси пруге имамо проблеме имовинско- правне природе, али то је случај свуда у свету где градимо. Пре пар дана сам одржао хитан састанак на коме су били и представници ресорног министарства и направили смо план како то да решимо".

Султанов истиче да реализацију пројекта лично прате и подржавају председник Србије Александар Вучић и министарка грађевинарства Зорана Михајловић.

Тако да је већ постављено 35 километара колосека од укупно 40, додао је Султанов.

Објашњава да је деоница пројектована за брзине до 200 километара на сат, као и да се гради по стандардима операбилности ЕУ, што знаци да сви системи и подстистеми, као и протоколи, морају потпуно да буду усаглашени са европским нормама за безбедност, експлоатацију, квалитет и друго.

Султанов наводи да је то једна од најтежих деоница које су до сада градили у Србији због природе земљишта, пошто пруга иде обалом реке Дунав, затим због заштите природе Фрушке горе, Сремских Карловаца и слично, а пронађене су на траси и бомбе, пројектили и друге стваре које су ометале радове.

Вијадукт од око 3,5 километара је, наводи, најинтересантнији објекат на траси и већ је завршено 90 одсто распонских контрукција.

Новим уговором у руском кредиту од 172,5 милиона евра предвиђена је и изградња новог Диспечерског центра за управљење српским пругама, а Султанов каже да су већ започете активности за његову изградњу, одмах након потписивања уговора крајем прошле године.

Наводи да је тај уговор направљен и на основу иницијативе председника Србије Вучића и да су руске железнице добиле наредбу да тај пројект направе тако да буде најбољи железнички систем у региону.

Султанов напомиње да се Србија налази на месту на коме има више кракова Коридора 10, као и да има и Коридор 11 на коме се налази барска пруга.

Све то захтева централизацију и оптимизацију у управљању железничким системом, што ће повећати безбедност и смањити трошкове, нагласио је Султанов.

Каже да су већ прикупљени подаци и да ће се кренути са израдом идејног пројекта у априлу, које би могло да буде завршено за годину дана.

Пројектанти из Русије, њих 16, који су дошли у Србију како би радили заједно са српским колегама на том пројекту, како каже, враћени су јуче у Москву због актуелне ситауције, у складу са наредбама Владе Србије да се ограничи број људи.

Султанов додаје да што се тиче других радова нема никаквих препрека, пошто су потребни људи и механизација већ у Србији, као и српски подизвођачи.

Подсећа да су руске железнице раније завршиле реконструкцију дела барске пруге кроз Србију од Ресника до Ваљева у дужини од 77 километара и да сада раде на пројектовању за реконструкцију од Ваљева до Врбнице на граници са Црном Гором.

Каже да су са инвеститором већ завршени сви пројектни задаци, тако да је добио осам потписаних пројектних задатака за осам деоница на том делу барске пруге.

"Кренули смо сада у комерцијални рад са пројектантима и прикупљамо податке колико би то коштало да би направили уговор и смањили што више евентуалне техничке грешке. Радимо како са свестским и европским компанијама тако и са вашим домаћим пројектантом - Саобраћајним институтом ЦИП", навео је Султанов.