Мићо Козарац (90) пун хвале за медицинско особље: Стручност и емпатија победили катаракту и глауком

У намери да му изађемо у сусрет, поразговарали смо с нашим времешним суграђанином, сложивши се да су, упркос честим замеркама на рад медицинских радника, људи у белим мантилима и те како вредни пажње. Јер, како каже чика Мићо, истински је захвалан на њиховој љубазности и преданости коју су му посветили током оперативног захвата и лечења.

– Мучили су ме катаракта и глауком дуго година и све сам слабије видео, док нисам 17. априла прошле године отишао на преглед код доктора Вељка Андрејића – каже чика Мићо. – Тај лекар је установио да ми је лево око јако оштећено и предложио је операцију. Већ у мају сам био подвргнут операцији у Покрајинској болници, која је одлично прошла. Након неког времена, доктор Андрејић је констатовао да ми ни десно око није у бољем стању, стога је предложио операцију и десног ока, на шта сам одмах пристао. У септембру сам оперисан, а сада, са уграђеним сочивима, видим 90 одсто. Једноставно, не могу да опишем каква је то срећа за мене, човека који у мају пуни 90 година. При томе наглашавам да током обе интервенције нисам осетио никакав бол.

Како каже наш саговорник, током тих дана често је разговарао с осталим пацијентима који су делили његову судбину у вези с поступцима доктора и медицинског особља. Било је и млађих од њега, као и оних старијих, али су се сви сложили у једној ствари: да се хуманост, емпатија, стрпљење, стручност и људскост медицинског особља с поменуте Клинике морају похвалити јавно јер смо сведоци да у данашње време влада велика тензија између медицинских радника и грађана. 

– Заиста имамо само речи хвале и за докторе и за медицинско особље које тамо ради, стога желим да им се свима захвалим на томе што нису заборавили шта значи носити бели мантил и коју одговорност имају према својим пацијентима – поручује Мићо. – Иако можда није лепо да издвојим било кога, ипак, уз извињење осталима, посебно желим да издвојим мог доктора Вељка Андрејића и да му се захвалим што је учинио за мене све што је могао. Такође бих истакао младог човека који је припремао пацијенте за операцију Гаврила Бујандрића. Свака му част на брзини, знању и способности, али и осећају за своје пацијенте!

По чика Мићиним речима, захвалност медицинском особљу исказује у име свих пацијената који су с њим тада били у чекаоници или делили собу, јер је интерни договор био да у име свих њих дође до нас и оствари своју хуману мисију.   

Текст и фото: И. Бакмаз