Mićo Kozarac (90) pun hvale za medicinsko osoblje: Stručnost i empatija pobedili kataraktu i glaukom
Dugogodišnji čitalac „Dnevnika” Mićo Kozarac došao je kod nas u redakciju s molbom da objavimo njegovu priču i iskustvo, kroz koje želi da izrazi zahvalnost doktorima i medicinskm osoblju Klinike za očne bolesti Kliničkog centra Vojvodine.
U nameri da mu izađemo u susret, porazgovarali smo s našim vremešnim sugrađaninom, složivši se da su, uprkos čestim zamerkama na rad medicinskih radnika, ljudi u belim mantilima i te kako vredni pažnje. Jer, kako kaže čika Mićo, istinski je zahvalan na njihovoj ljubaznosti i predanosti koju su mu posvetili tokom operativnog zahvata i lečenja.
– Mučili su me katarakta i glaukom dugo godina i sve sam slabije video, dok nisam 17. aprila prošle godine otišao na pregled kod doktora Veljka Andrejića – kaže čika Mićo. – Taj lekar je ustanovio da mi je levo oko jako oštećeno i predložio je operaciju. Već u maju sam bio podvrgnut operaciji u Pokrajinskoj bolnici, koja je odlično prošla. Nakon nekog vremena, doktor Andrejić je konstatovao da mi ni desno oko nije u boljem stanju, stoga je predložio operaciju i desnog oka, na šta sam odmah pristao. U septembru sam operisan, a sada, sa ugrađenim sočivima, vidim 90 odsto. Jednostavno, ne mogu da opišem kakva je to sreća za mene, čoveka koji u maju puni 90 godina. Pri tome naglašavam da tokom obe intervencije nisam osetio nikakav bol.
Kako kaže naš sagovornik, tokom tih dana često je razgovarao s ostalim pacijentima koji su delili njegovu sudbinu u vezi s postupcima doktora i medicinskog osoblja. Bilo je i mlađih od njega, kao i onih starijih, ali su se svi složili u jednoj stvari: da se humanost, empatija, strpljenje, stručnost i ljudskost medicinskog osoblja s pomenute Klinike moraju pohvaliti javno jer smo svedoci da u današnje vreme vlada velika tenzija između medicinskih radnika i građana.
– Zaista imamo samo reči hvale i za doktore i za medicinsko osoblje koje tamo radi, stoga želim da im se svima zahvalim na tome što nisu zaboravili šta znači nositi beli mantil i koju odgovornost imaju prema svojim pacijentima – poručuje Mićo. – Iako možda nije lepo da izdvojim bilo koga, ipak, uz izvinjenje ostalima, posebno želim da izdvojim mog doktora Veljka Andrejića i da mu se zahvalim što je učinio za mene sve što je mogao. Takođe bih istakao mladog čoveka koji je pripremao pacijente za operaciju Gavrila Bujandrića. Svaka mu čast na brzini, znanju i sposobnosti, ali i osećaju za svoje pacijente!
Po čika Mićinim rečima, zahvalnost medicinskom osoblju iskazuje u ime svih pacijenata koji su s njim tada bili u čekaonici ili delili sobu, jer je interni dogovor bio da u ime svih njih dođe do nas i ostvari svoju humanu misiju.
Tekst i foto: I. Bakmaz
