Добра цена ораница: Хектар код Бачке Тополе плаћен 100.000 евра
НОВИ САД: Пољопривредно земљиште никад није било скупље у односу на протекле три деценије. Док су деведесетих година прошлог века њиве продаване за неколико хиљада евра, лане је хектар у западној Бачкој достигао чак 13.000 евра. Ораница нису биле знатно јефтиније ни у другим деловима покрајине.
За највише новца, 4,8 милиона евра лане је продата њива од близу 560 хектара (8.582 евра хектар) у катастарској општини Нови Бечеј, али је најскупљи хектар био у општини Кула, у катастарској општини Крушчић – 13.000 евра. У том селу кулске општине купац је пазарио ораницу од 284 хектара за укупно 3,6 милиона евра. По истој цени – 13.000 евра хектар – купљена је и њива од 121 хектар, за милион и по евра,такође у Крушчићу.
Међутим, гледано по јединичној цени, највише је плаћен хектар у Гунарошу, у општини Бачка Топола – 100.000 евра.
То се види из података Геодетског завода Србије који је изнео цене пољопривредног земљишта током лањског трговања том некретнином. Ко су купци, а ко продавци, геометри нису саопштили, осим што су навели број парцела у промету. Тако је њива у Новом Бечеју од 560 хектара имала чак 33 парцеле, а у Крушчићу две, односно једну. Ипак, Републички геодетски завод навео је да је у тим трансакцијама направљен по један купопродајни уговор, што може навести на миошљење да у трговању није било више лица, већ један продавац, вероватно пропала пољопривредна задруга или комбинат и један купац наш држављанин дубоког yеpa. Одмах у близини Куле продата је и земља у Раткову, у општини Oyaci, али мало јефтиније: за хектар њиве продавац је добио 11.850 евра, односно за равно 120 хектара мало више од 1,4 милион евра. У близини тих двеју општина је и сомборски атарк, где је у катастарској општини Гаково хектар земље новог поседника коштао знатно мање пара – 5.999 евра, па је за близу 119,5 хектара платио 717 милиона евра.
Из података Геодетског завода Србије може се видети да су оранице у нашој покрајини најскупље. Највише се тражило за хектар у Јужнобачком округу – 10.300 евра, затим Севернобачком – 9.650, Сремском – 8.500, Западнобачком – 8.250, Севернобанатском – 7.200, Средњеобанатском – 7.000 и у Јужнобанатском – 6.100 евра.
Хектар њиве у Шумадији у просеку је коштао 3.350 евра, на југу и на истоку земље свега 2.750 динара.
На подручју града Београда хектар земље лане се могао купити у просеку за 4.200 евра.
У Горњој Рогатици, на подручју општине Бачка Топола, продата је њива од близу 95 хектара за око 889 милиона евра, што значи да је на северу Бачке купац плаћао хектар близу 9.500 евра. У истој катастарској општини отишао је и 341 хектар, али је хектар коштао мање – 7.800 евра – па је нови газда платио 2,6 милиона евра. У Малом Београду, такође на подручју Општине Бачка Топола, хектар земље био је 9.000 евра, а око стотину хектара плаћено је мало више од 899 милиона евра.
Близу милион евра дато је за 109 хектара земље на подручју општине Ириг, у месту Крушедолски Прњавор. Хектар њиве коштао је у том сремском селу на 40 километара од Новог Сада равно 9.000 евра. За 2.500 евра мање – близу 6.500 по хектару – купац је платио 820.000 евра за 126 хектара у катастарској општини Обреж на подручју општине Пећинци, такође у Срему.
Око 6.000 евра по хектару на подручју катастарске општине Банатски Брестовац на теритирији града Панчева вредела је њива од 348 хектара па је у тој трансакцији купац избројао 2,1 милиона евра. Тај посед чиниле су чак 364 парцеле. У осталим трговањима земља у Крушедолу имала је 64 парцеле, она у Новом Бечеју 33, а остале њиве биле су састављене од по две, три и пет парцела.
З. Делић
