Dobra cena oranica: Hektar kod Bačke Topole plaćen 100.000 evra

Za najviše novca, 4,8 miliona evra lane je prodata njiva od blizu 560 hektara (8.582 evra hektar) u katastarskoj opštini Novi Bečej, ali je najskuplji hektar bio u opštini Kula, u katastarskoj opštini Kruščić – 13.000 evra. U tom selu kulske opštine kupac je pazario oranicu od 284 hektara za  ukupno 3,6 miliona evra. Po istoj ceni – 13.000 evra hektar – kupljena je i njiva od 121 hektar, za milion i po evra,takođe u Kruščiću.

Međutim, gledano po jediničnoj ceni, najviše je plaćen hektar u Gunarošu, u opštini Bačka Topola – 100.000 evra.

To se vidi iz podataka Geodetskog zavoda Srbije koji je izneo cene poljoprivrednog zemljišta tokom lanjskog trgovanja tom nekretninom. Ko su kupci, a ko prodavci, geometri nisu saopštili, osim što su naveli broj parcela u prometu. Tako je njiva u Novom Bečeju od 560 hektara imala čak 33 parcele, a u Kruščiću dve, odnosno jednu. Ipak, Republički geodetski zavod naveo je da je u tim transakcijama napravljen po jedan kupoprodajni ugovor, što može navesti na miošljenje da u trgovanju nije bilo više lica, već jedan prodavac, verovatno propala poljoprivredna zadruga ili kombinat i jedan kupac naš državljanin dubokog yepa. Odmah u blizini Kule prodata je i zemlja u Ratkovu, u opštini Oyaci, ali malo jeftinije: za hektar njive prodavac je dobio 11.850 evra, odnosno za ravno 120 hektara malo više od 1,4 milion evra. U blizini tih dveju opština je i somborski atark, gde je u katastarskoj opštini Gakovo hektar zemlje novog posednika koštao znatno manje para – 5.999 evra, pa je za blizu 119,5 hektara platio 717 miliona evra.

Iz podataka Geodetskog zavoda Srbije može se videti da su oranice u našoj pokrajini najskuplje. Najviše se tražilo za hektar u Južnobačkom okrugu – 10.300 evra, zatim Severnobačkom – 9.650, Sremskom – 8.500, Zapadnobačkom – 8.250, Severnobanatskom – 7.200, Srednjeobanatskom – 7.000 i u Južnobanatskom – 6.100 evra.

Hektar njive u Šumadiji u proseku je koštao 3.350 evra, na jugu i na istoku zemlje svega 2.750 dinara.

Na području grada Beograda hektar zemlje lane se mogao kupiti u proseku za 4.200 evra.

U Gornjoj Rogatici, na području opštine Bačka Topola, prodata je njiva od blizu 95 hektara za oko 889 miliona evra, što znači da je na severu Bačke kupac plaćao hektar blizu 9.500 evra. U istoj katastarskoj opštini otišao je i 341 hektar, ali je hektar koštao manje – 7.800 evra – pa je novi gazda platio 2,6 miliona evra. U Malom Beogradu, takođe na području Opštine Bačka Topola, hektar zemlje bio je 9.000 evra, a oko stotinu hektara plaćeno je malo više od 899 miliona evra.

Blizu milion evra dato je za 109 hektara zemlje na području opštine Irig, u mestu Krušedolski Prnjavor. Hektar njive koštao je u tom sremskom selu na 40 kilometara od Novog Sada ravno 9.000 evra. Za 2.500 evra manje – blizu 6.500 po hektaru – kupac je platio 820.000 evra za 126 hektara u katastarskoj opštini Obrež na području opštine Pećinci, takođe u Sremu.

Oko 6.000 evra po hektaru na području katastarske opštine Banatski Brestovac na teritiriji grada Pančeva vredela je njiva od 348 hektara pa je u toj transakciji kupac izbrojao 2,1 miliona evra. Taj posed činile su čak 364 parcele. U ostalim trgovanjima zemlja u Krušedolu imala je 64 parcele, ona u Novom Bečeju 33, a ostale njive bile su sastavljene od po dve, tri i pet parcela. 

Z. Delić