Дан енергетске ефикасности: Колико је Србија напредовала

Помоћник министра за рударство и енергетику, задужен за енергетску ефикасност Милош Бањац, каже да су резултати слабији од оног што је могуће због енергетски интензивне индустрије, најјефтиније електричне енергије у Европи и даљинског грејања, које се и даље у Србији не обрачунава по потрошњи.

Бањац каже да је значајан проблем Србије велики енергетски индекс, однос између енергије коју потрошимо и бруто националног дохотка, а који показује колико се "квалитетно" односимо према енергији.

Много енергије трошимо да би остварили јединицу повећања бруто националног дохотка а то је последица енергетски интензивне индустрије коју имамо, каже Бањац и као пример наводи челичану и индустрију у Бору.

Дугорочни циљ у смањењу потрошње енергије би, по његовом мишљењу, требало да буде промена структуре наше индустрије.

Имали смо значајну индустријализацију поново, неке старе фирме које су биле у проблемима су покренуте, а оне су такве да троше пуно енергије. То је било потребно, али сада када смо се стабилизовали, треба усмерити пажњу више на то да се развијају ИТ технологије, и у том правцу усмерити привредни развој, каже Бањац.

Озбиљно и систематично бављење енергетском ефикасношћу почиње у Србији од 2010. године када смо се као чланица Енергетске заједнице обавезали да ћемо уштедети укупно 9 одсто финалне потрошње енергије за следећих 9 година, од 2010. до 2018. године.

Отприлике се држимо преузете обавезе, тако да годишње један посто финалне потрошње енергије уштедимо, наводи Бањац.

Министарство енергетике је преко буџетског фонда за енергетску ефикасност до сада пласирало око 500 милиона динара за санацију 70 објеката по градовим и општинама.

Сваки санирани објекат троши 40-50 процената мање енергије него што је prеthodno трошио, додаје Бањац.

При изградњи нових објеката у Србији поштују се стандарди енергетске ефикасности које је прописало Министарство грађевине, наводи бањац и додаје да се у супротном не добијају употребне дозволе.

Код реконструкција зграда услов је, каже, да се за два енергетска разреда унапреди објекат.

На основу тих активности постижемо прилично добре резултате који и доводе до један посто уштеде у финалној потрошњи годишње, каже Бањац.

Највећи потрошач енергије у Србији, са 40 процената, су домаћинства а Бањац види ту и највећи потенцијал за уштеду и енергетску ефикасност.

Министарство ради на оснивању Фонда за енергетску ефикасност као независне институције који би по европском моделу био усмерен на подршку грађанима у енергетској санацији њихових објеката.

Финансирање тог Фонда обезбеђено је преко накнаде за енергетску ефикасност која се наплаћује свима који троше енергију.

Тај новац је, каже, основа за финансирање пројеката енергетске ефикасности.

Нови Фонд би био окренут грађанима, да од тог новца кроз субвенције добију делимично бесповратна средства, или кроз веома дугорочне кредите да добију повољно новац да ураде енергетску санацију објеката, као и замену термотехничких система у њима, каже он.

На питање да ли се довољно предузима у пољу енергетске ефикасности, Бањац каже да на нивоу државе анализе показују да је сасвим довољно да се настави са годишњим уштедама од један одсто финалне потрошње.

То на први поглед изгледа мало, али се уштеде током година кумулирају, каже Бањац.

Код грађана цена енергената диктира однос према енергији, каже он и додаје да је струја у Србији најјефтинија у Европи.

Док год је она тако ниска, нећемо имати однос да би требало да је штедимо, поручује Бањац.

Упркос обавези из Закона о енергетској ефикасности, већина даљинских градских система грејања по Србији, каже, услугу наплаћују по квадратном метру, а не по потрошњи.

Тако да ни ту грађани нису заинтересовани да улажу у мере енергетске ефикасности на својим објектима јер ће трошкови за грејање остати исти, каже Бањац.

Каже да иде у добром правцу успостављање система енергетског менаџмента, да сада постоји за већу индустрију, градове и општине, и комплексе зграда у јавном власништву.

Обучили смо енергетске менаџере и они нас сада информишу шта су планирали да ураде и које мере енергетске ефикасности су применили да би штедели, рекао је Бањац.