Градска библиотека баштини благо од пола милиона књига

Библиотека с 27 огранака у граду и приградским насељима располаже фондом књига чији је број премашио 550.000, а током године за нама премашен је и број нових чланова, те су, у односу на очекиваних 25.000, уписана 26.704 нова члана.

– Чињеница да су у прошлости овој установи, односно Српској читаоници новосадској, печат дали великани, попут Јована Hayića,  Милоша Светића, др Светозара Милетића и Јована Јовановића Змаја, обавезује наш колектив да буде достојан славних предака и мени је драго што, по оценама шире јавности, Градска библиотека у Новом Саду припада самом врху библиотекарства Републике Србије – истиче директор библиотеке Драган Којић, изражавајући захвалност листу „Дневник” као једином дневном листу у Војводини на српском језику, што већ деценијама, како је рекао, на крајње професионалан и одговоран начин извештава о свему што се догађа у библиотеци. – Све то сведочи да Градска библиотека својим деловањем у граду и насељеним местима озбиљно подупире културне капацитете града и достојна је титуле Европске престонице културе, којој ћемо се радовати током наредне године.

Којић истиче да је сарадња бибилиотеке и оснивача прошле године била изузено плодоносна.

– Нама је Град почетком прошле године закључком доделио комплетан први спрат зграде Учитељског дома у Улици Војводе Путника – открива Драган Којић. – Реч је о простору на више од 300 квадратних метара, где ће ускоро бити отворен Дигитални омладински центар. Тиме ће библиотека озбиљно искорачити у правцу задовољавања потреба младих, где ће помоћу рачунара моћи у пуном садржају да изразе све своје идеје, креативност и стваралаштво. За уређење тог простора Град је издвојио више од 11,5 милиона динара.

Током prеthodnе године Градска библиотека је забележила више од 1.380 програма, велики број књижевних вечери, предавања, трибина, радионица и сличних садржаја.

Огранак на Клиси мења адресу

Као потврда одличне сарадње с Градском управом за културу, ових дана је постигнут договор о пресељењу библиотечког огранка на Клиси у нови простор тамошње Културне станице, чиме ће бити ближа свим трима месним заједницама на том подручју.

Договорено је и да ће библиотека у Степановићеву током ове године, кроз пројектну документацију, а наредне и кроз реализацију, добити нови простор у том насељу.

– Осим чињенице да су библиотеке најстарије установе културе, оне су и најперспективније јер књига је у основи целокупног уметничког стваралаштва – наводи Којић. – Ми смо прошле године с градом-побратимом Нижњим Новгородом потписали Споразум о сарадњи, чији ће резултат бити узајамна посета, али и размена културних искустава, културно-историјског наслеђа и савременог стваралаштва уметника и уметничке сцене. Без намере да се огрешим о неки од огранака, поменуо бих нашу библиотеку светске књиге – огранак „Аница Савић Ребац”, која ће бити пункт у оквиру којег ће се, у сарадњи с Хеленским културним фондом, представљати комплетно наслеђе византијске и грчке културе. Уједно смо изузетно поносни на огранак „Трифун Димић” у Шангају, где је прикупљен најспецијализованији фонд књига на ромском језику. Не треба заборавити и  јединствену Дунавску библиотеку на Штранду.

Два јубилеја Градске библиотеке у Новом Саду биће обележена публикацијом која ће сведочити о највећем библиотечком огранку „Ђура Даничић”, као и посебном књигом, посвећеном јубилеју Дечјег одељења.

Нови простор на Спенсу

Након вишегодишњих напора у вези с проблемом простора којим располаже, Градска библиотека ће нов простор добити на Спенсу.

– На 1.500 квадратних метара бићемо у могућности да поставимо многе службе, што је охрабрујућа вест – потврђује Драган Којић. – Простор у Дунавској нећемо напустити јер то је ипак идентитетска адреса Градске библиотеке у Новом Саду, али све нас радује чињеница да ће, усудићу се да кажем, и вишедеценијско указивање на проблем, уродити плодом. Нови простор ће проширити културне капацитете, не само наше установе него и града, те верујем да ће и на тај начин Нови Сад на прави начин дочекати 2021. годину, када ћемо бити Европска престоница културе.

– Издавачка делатност Градске библиотеке је изузетно значајна – наглашава Којић. – Нови Сад је град књиге, а ми смо се у области издавачке делатности од старта определили да објављујемо књиге које су својеврсни литерарни споменик Новом Саду и његовим значајним људима, мада имамо и прегнућа која се тичу личности од значаја за националну културу. Тако смо, након две и по године припрема, прошле године објавили књигу „Михајло Идворски Пупин: Текстови у америчкој штампи 1912–1920”, за коју смо нескромно тврдили да је једно од најзначајнијих издања на нивоу целе Србије. Поносни смо на нашу едицију „Новосадски манускрипт. По последњој великој званичној анализи издавачке продукције целокупне мреже библиотека у Србији, закључено је да, не само по броју издања него и по значају и рецепцији, Градска библиотека у Новом Саду предњачи на замишљеној мапи издаваштва библиотека Републике Србије.

Б. Павковић