Gradska biblioteka baštini blago od pola miliona knjiga

Biblioteka s 27 ogranaka u gradu i prigradskim naseljima raspolaže fondom knjiga čiji je broj premašio 550.000, a tokom godine za nama premašen je i broj novih članova, te su, u odnosu na očekivanih 25.000, upisana 26.704 nova člana.

– Činjenica da su u prošlosti ovoj ustanovi, odnosno Srpskoj čitaonici novosadskoj, pečat dali velikani, poput Jovana Hayića,  Miloša Svetića, dr Svetozara Miletića i Jovana Jovanovića Zmaja, obavezuje naš kolektiv da bude dostojan slavnih predaka i meni je drago što, po ocenama šire javnosti, Gradska biblioteka u Novom Sadu pripada samom vrhu bibliotekarstva Republike Srbije – ističe direktor biblioteke Dragan Kojić, izražavajući zahvalnost listu „Dnevnik” kao jedinom dnevnom listu u Vojvodini na srpskom jeziku, što već decenijama, kako je rekao, na krajnje profesionalan i odgovoran način izveštava o svemu što se događa u biblioteci. – Sve to svedoči da Gradska biblioteka svojim delovanjem u gradu i naseljenim mestima ozbiljno podupire kulturne kapacitete grada i dostojna je titule Evropske prestonice kulture, kojoj ćemo se radovati tokom naredne godine.

Kojić ističe da je saradnja bibilioteke i osnivača prošle godine bila izuzeno plodonosna.

– Nama je Grad početkom prošle godine zaključkom dodelio kompletan prvi sprat zgrade Učiteljskog doma u Ulici Vojvode Putnika – otkriva Dragan Kojić. – Reč je o prostoru na više od 300 kvadratnih metara, gde će uskoro biti otvoren Digitalni omladinski centar. Time će biblioteka ozbiljno iskoračiti u pravcu zadovoljavanja potreba mladih, gde će pomoću računara moći u punom sadržaju da izraze sve svoje ideje, kreativnost i stvaralaštvo. Za uređenje tog prostora Grad je izdvojio više od 11,5 miliona dinara.

Tokom prethodne godine Gradska biblioteka je zabeležila više od 1.380 programa, veliki broj književnih večeri, predavanja, tribina, radionica i sličnih sadržaja.

Ogranak na Klisi menja adresu

Kao potvrda odlične saradnje s Gradskom upravom za kulturu, ovih dana je postignut dogovor o preseljenju bibliotečkog ogranka na Klisi u novi prostor tamošnje Kulturne stanice, čime će biti bliža svim trima mesnim zajednicama na tom području.

Dogovoreno je i da će biblioteka u Stepanovićevu tokom ove godine, kroz projektnu dokumentaciju, a naredne i kroz realizaciju, dobiti novi prostor u tom naselju.

– Osim činjenice da su biblioteke najstarije ustanove kulture, one su i najperspektivnije jer knjiga je u osnovi celokupnog umetničkog stvaralaštva – navodi Kojić. – Mi smo prošle godine s gradom-pobratimom Nižnjim Novgorodom potpisali Sporazum o saradnji, čiji će rezultat biti uzajamna poseta, ali i razmena kulturnih iskustava, kulturno-istorijskog nasleđa i savremenog stvaralaštva umetnika i umetničke scene. Bez namere da se ogrešim o neki od ogranaka, pomenuo bih našu biblioteku svetske knjige – ogranak „Anica Savić Rebac”, koja će biti punkt u okviru kojeg će se, u saradnji s Helenskim kulturnim fondom, predstavljati kompletno nasleđe vizantijske i grčke kulture. Ujedno smo izuzetno ponosni na ogranak „Trifun Dimić” u Šangaju, gde je prikupljen najspecijalizovaniji fond knjiga na romskom jeziku. Ne treba zaboraviti i  jedinstvenu Dunavsku biblioteku na Štrandu.

Dva jubileja Gradske biblioteke u Novom Sadu biće obeležena publikacijom koja će svedočiti o najvećem bibliotečkom ogranku „Đura Daničić”, kao i posebnom knjigom, posvećenom jubileju Dečjeg odeljenja.

Novi prostor na Spensu

Nakon višegodišnjih napora u vezi s problemom prostora kojim raspolaže, Gradska biblioteka će nov prostor dobiti na Spensu.

– Na 1.500 kvadratnih metara bićemo u mogućnosti da postavimo mnoge službe, što je ohrabrujuća vest – potvrđuje Dragan Kojić. – Prostor u Dunavskoj nećemo napustiti jer to je ipak identitetska adresa Gradske biblioteke u Novom Sadu, ali sve nas raduje činjenica da će, usudiću se da kažem, i višedecenijsko ukazivanje na problem, uroditi plodom. Novi prostor će proširiti kulturne kapacitete, ne samo naše ustanove nego i grada, te verujem da će i na taj način Novi Sad na pravi način dočekati 2021. godinu, kada ćemo biti Evropska prestonica kulture.

– Izdavačka delatnost Gradske biblioteke je izuzetno značajna – naglašava Kojić. – Novi Sad je grad knjige, a mi smo se u oblasti izdavačke delatnosti od starta opredelili da objavljujemo knjige koje su svojevrsni literarni spomenik Novom Sadu i njegovim značajnim ljudima, mada imamo i pregnuća koja se tiču ličnosti od značaja za nacionalnu kulturu. Tako smo, nakon dve i po godine priprema, prošle godine objavili knjigu „Mihajlo Idvorski Pupin: Tekstovi u američkoj štampi 1912–1920”, za koju smo neskromno tvrdili da je jedno od najznačajnijih izdanja na nivou cele Srbije. Ponosni smo na našu ediciju „Novosadski manuskript. Po poslednjoj velikoj zvaničnoj analizi izdavačke produkcije celokupne mreže biblioteka u Srbiji, zaključeno je da, ne samo po broju izdanja nego i po značaju i recepciji, Gradska biblioteka u Novom Sadu prednjači na zamišljenoj mapi izdavaštva biblioteka Republike Srbije.

B. Pavković