Усвојена Стратегија паметне специјализације до 2027. године

Ова стратегија представља важан инструмент за побољшање иновационог и истраживачког екосистема у Србији, као и за развој економије засноване на знању и иновацијама, наводи се у саопштењу Владе Србије.



Како се наводи, приоритетне области идентификоване кроз процес израде овог документа, а у којима наша земља остварује конкурентне предности и у које је потребно даље инвестирати су информационо-комуникационе технологије, храна за будућност, креативне индустрије, машине и производни процеси будућности.



"Један од планова ове Стратегије је да и образовање буде усмерено на индустрије које доносе квалитетно плаћена висококвалификована радна места која доприносе већем и бржем расту компанија. Реч је о једној свеобухватној теми која умрежава факултете, ректорате, научно-технолошке паркове, кроз сарадњу науке и привреде, у циљу креирања високо стручних кадрова и развоја друштва заснованог на знању", рекао је министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић.



ИТ индустрија је, подсећају надлежни, најбрже растућа привредна грана у нашој земљи која нуди потенцијал развоја сопствених софистицираних софтверских решења и услуга, захваљујући растућем броју технолошких старт апа, предузетничком духу и порасту интересовања младих за ИТ науке.



Када је у питању пољопривреда, истиче се да промена навика савремених потрошача условљава потражњу за висококвалитетним и разноврсним производима.Да би наши прехрамбени производи ушли на напредна тржишта, поручују из владе, произвођачи морају да се окрену високотехнолошкој и одрживој производњи али и производима додате вредности, попут органских...



У области машина и производних процеса будућности домаћа привреда може да понуди компоненте за аутомобилску, железничку и авио-индустрију, уређаје за сагоревање на еко-френдли и одрживим горивима, паметне компоненте и алате.



Развој креативне индустрије може да се очекује у области аудиовизуелне продукције, индустрије видео игара и паметне и активне амбалаже у којима је идентификован значајан потенцијал који треба искористити.Стратегија је настала у складу са најбољом европском праксом планирања, што значи да је заснована на опсежним анализама, које су имале за циљ да утврде чињенично стање и осветле проблеме које је потребно решити, каже се у саопштењу.



Стратегија је, каже се у саопштењу, припремана током последње три године према методологији најбољих пракси земаља чланица ЕУ.



"Србија је препозната као један од најбољих примера добре праксе у овом смислу од стране међународне заједнице, а наша земља је од стране УН-а одабрана као једна од 5 пилот земаља за израду политике у области науке, технологије и иновација ради достизања циљева одрживог развоја", истакао је професор Виктор Недовић, координатор израде Стратегије паметне специјализације.