Usvojena Strategija pametne specijalizacije do 2027. godine

Ova strategija predstavlja važan instrument za poboljšanje inovacionog i istraživačkog ekosistema u Srbiji, kao i za razvoj ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.



Kako se navodi, prioritetne oblasti identifikovane kroz proces izrade ovog dokumenta, a u kojima naša zemlja ostvaruje konkurentne prednosti i u koje je potrebno dalje investirati su informaciono-komunikacione tehnologije, hrana za budućnost, kreativne industrije, mašine i proizvodni procesi budućnosti.



"Jedan od planova ove Strategije je da i obrazovanje bude usmereno na industrije koje donose kvalitetno plaćena visokokvalifikovana radna mesta koja doprinose većem i bržem rastu kompanija. Reč je o jednoj sveobuhvatnoj temi koja umrežava fakultete, rektorate, naučno-tehnološke parkove, kroz saradnju nauke i privrede, u cilju kreiranja visoko stručnih kadrova i razvoja društva zasnovanog na znanju", rekao je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević.



IT industrija je, podsećaju nadležni, najbrže rastuća privredna grana u našoj zemlji koja nudi potencijal razvoja sopstvenih sofisticiranih softverskih rešenja i usluga, zahvaljujući rastućem broju tehnoloških start apa, preduzetničkom duhu i porastu interesovanja mladih za IT nauke.



Kada je u pitanju poljoprivreda, ističe se da promena navika savremenih potrošača uslovljava potražnju za visokokvalitetnim i raznovrsnim proizvodima.Da bi naši prehrambeni proizvodi ušli na napredna tržišta, poručuju iz vlade, proizvođači moraju da se okrenu visokotehnološkoj i održivoj proizvodnji ali i proizvodima dodate vrednosti, poput organskih...



U oblasti mašina i proizvodnih procesa budućnosti domaća privreda može da ponudi komponente za automobilsku, železničku i avio-industriju, uređaje za sagorevanje na eko-frendli i održivim gorivima, pametne komponente i alate.



Razvoj kreativne industrije može da se očekuje u oblasti audiovizuelne produkcije, industrije video igara i pametne i aktivne ambalaže u kojima je identifikovan značajan potencijal koji treba iskoristiti.Strategija je nastala u skladu sa najboljom evropskom praksom planiranja, što znači da je zasnovana na opsežnim analizama, koje su imale za cilj da utvrde činjenično stanje i osvetle probleme koje je potrebno rešiti, kaže se u saopštenju.



Strategija je, kaže se u saopštenju, pripremana tokom poslednje tri godine prema metodologiji najboljih praksi zemalja članica EU.



"Srbija je prepoznata kao jedan od najboljih primera dobre prakse u ovom smislu od strane međunarodne zajednice, a naša zemlja je od strane UN-a odabrana kao jedna od 5 pilot zemalja za izradu politike u oblasti nauke, tehnologije i inovacija radi dostizanja ciljeva održivog razvoja", istakao je profesor Viktor Nedović, koordinator izrade Strategije pametne specijalizacije.