За пререгистрацију оружја предложене још две године
НОВИ САД: Председница Народне скупштине Републике Србије Маја Гојковић сазвала је Прву седницу Првог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије за понедељак, 2. марта.
На дневном реду седнице биће Предлог закона о измени Закона о оружју и муницији, који су поднели народни посланици Маријан Ристичевић, Ђорђе Комленски и Бојан Торбица.
Они су предложили да се садашњи рок за пререгистрацију оружја, који истиче у четвртак, 5. марта, продужи још две године.
„Будући да је предложени законски рок кратак и да велики број лица која поседују оружне листове и дозволу за ношење и држање оружја није успео да пререгиструје оружје, тим законом се рок продужује две године, тј. до 5. марта 2022. године. Продужењем рока ловство и привредна делатност неће претпети штету. Тиме би се изашло у сусрет и задовољство више од 1.000 ловних радника и 80.000 ловаца, као и других физичких, правних лица и предузетника”, написала су, између осталог, тројица народних посланика у образложењу продужења рока.
Подсетимо, након што је 2015. усвојен нови Закон о оружју и муницији, почетак његове примене је одложен до 5. марта 2016. Власницима оружја је након тога остављен рок од три године да замене оружни лист.
Имајући у виду да је Закон увео низ новина у тој области, пре свега у погледу категорија оружја, услова и режима за његово поседовање, увођење обрасца оружног листа с уграђеним миктроконтролером, испоставило се да је рок остављен за замену исправа недовољно дуг за испуњење те обавезе.
Наиме, увидом у службене евиденције МУП-а, као и анализом постојећег стања, утврђено је да су се поступци замене исправа спроводили успорено. Због тога је Влада Србије лане продужила рок за пререгистрацију оружја годину, и он је истицао 5. марта 2020. Али, како се приближавао тај датум, испоставило се да и даље велики број власника пиштоља, револвера и ловачких пушака није испунио своју обавезу.
Надлежни су остављени у дилеми: или ће онима који нису пререгистровали оружје одузети пиштоље и пушке и тиме остати без прихода у будућности у државој каси или им пружити још једну шансу. Предложена је друга варијанта. Да ли ће посланици то прихватити и колико ће бити успешна њена примена, остаје да се види.
Током пререгистрације морају бити испуњени сви законски услови, будући да је појединим грађанима дозвола за оружје издата пре 20 и више година. Зато је важна провера да ли испуњавају све услове, кажу у МУП-у.
Издавање новог оружног листа кошта 1.500 динара (600 динара је образац који израђује Завод за израду новчаница). Грађани који поседују оружје с олученим цевима – пиштоље, револвере, карабине – дужни су да уплате и републичку таксу од 5.360 динара. Уз те трошкове, лекарско уверење кошта од 3.500 до чак 6.000 динара (зависно од здравствене установе), што укупан износ замене тог документа подиже и на више од 12.000 динара.
Предлогом тројице народних посланика о измени Закона о оружју и муницији, „физичка лица која имају одобрење за држање трофејног оружја дужна су да у року од годину од почетка примене овог закона пререгиструју, продају, онеспособе или предају оружје без накнаде у корист Републике Србије”.
Такође, „физичка лица која имају издат оружни лист с правом коришћења ловачког оружја с неолученим цевима дужна су да у року од шест месеци од дана почетка примене овог закона предају наведену исправу надлежном органу”.
Процена је да грађани Србије поседују најмање 600.000 оружних листова. По подацима, до сада је пререгистровано тек око 164.000 комада оружја.
Председница Националне асоцијације за оружје Зорица Суботић оцењује да је један од разлога за слаб одзив за пререгистрацију и висина таксе, која је од почетка примене закона до данас више пута мењана.
– Они који су први отишли да пререгиструју, плаћали су те таксе између 40.000 и 80.000 динара, да би данас износиле око четири или пет хиљада динара – рекла је Зорица Суботић за РТС. – На то се плаћа оружни лист и поднесак 300 динара за издавање документа. То су све неке препреке које су људе задржавале и држале у недоумици.
Због свега тога, многи грађани су се одлучили да врате оружје – само у прошлој години 28.000 људи. Има и оних који приликом пререгистрације нису успели да докажу да им је, на пример, угрожена безбедност, па су оружје морали да предају.
„Од укупног броја поднетих захтева за издавање оружног листа, на годишњем нивоу одбије се максимално пет одсто због неиспуњавања законом прописаних услова – на пример, подносилац захтева није здравствено способан, нема услове за безбедан смештај и чување оружја или је извршилац кривичних дела или прекршаја с елементима насиља”, наводи Министарство унутрашњих послова.
Процењује се да је реч о око 13.000 комада одузетог оружја.
М. Бозокин