Za preregistraciju oružja predložene još dve godine

Na dnevnom redu sednice biće Predlog zakona o izmeni Zakona o oružju i municiji, koji su podneli narodni poslanici Marijan Rističević, Đorđe Komlenski i Bojan Torbica.

Oni su predložili da se sadašnji rok za preregistraciju oružja, koji ističe u četvrtak, 5. marta, produži još dve godine.

„Budući da je predloženi zakonski rok kratak i da veliki broj lica koja poseduju oružne listove i dozvolu za nošenje i držanje oružja nije uspeo da preregistruje oružje, tim zakonom se rok produžuje dve godine, tj. do 5. marta 2022. godine. Produženjem roka lovstvo i privredna delatnost neće pretpeti štetu. Time bi se izašlo u susret i zadovoljstvo više od 1.000 lovnih radnika i 80.000 lovaca, kao i drugih fizičkih, pravnih lica i preduzetnika”, napisala su, između ostalog, trojica narodnih poslanika u obrazloženju produženja roka.

Podsetimo, nakon što je 2015. usvojen novi Zakon o oružju i municiji, početak njegove primene je odložen do 5. marta 2016. Vlasnicima oružja je nakon toga ostavljen rok od tri godine da zamene oružni list.

Imajući u vidu da je Zakon uveo niz novina u toj oblasti, pre svega u pogledu kategorija oružja, uslova i režima za njegovo posedovanje, uvođenje obrasca oružnog lista s ugrađenim miktrokontrolerom, ispostavilo se da je rok ostavljen za zamenu isprava nedovoljno dug za ispunjenje te obaveze. 

Naime, uvidom u službene evidencije MUP-a, kao i analizom postojećeg stanja, utvrđeno je da su se postupci zamene isprava sprovodili usporeno. Zbog toga je Vlada Srbije lane produžila rok za preregistraciju oružja godinu, i on je isticao 5. marta 2020. Ali, kako se približavao taj datum, ispostavilo se da i dalje veliki broj vlasnika pištolja, revolvera i lovačkih pušaka nije ispunio svoju obavezu.

Nadležni su ostavljeni u dilemi: ili će onima koji nisu preregistrovali oružje oduzeti pištolje i puške i time ostati bez prihoda u budućnosti u državoj kasi ili im pružiti još jednu šansu. Predložena je druga varijanta. Da li će poslanici to prihvatiti i koliko će biti uspešna njena primena, ostaje da se vidi.

Tokom preregistracije moraju biti ispunjeni svi zakonski uslovi, budući da je pojedinim građanima dozvola za oružje izdata pre 20 i više godina. Zato je važna provera da li ispunjavaju sve uslove, kažu u MUP-u.

Izdavanje novog oružnog lista košta 1.500 dinara (600 dinara je obrazac koji izrađuje Zavod za izradu novčanica). Građani koji poseduju oružje s olučenim cevima – pištolje, revolvere, karabine – dužni su da uplate i republičku taksu od 5.360 dinara. Uz te troškove, lekarsko uverenje košta od 3.500 do čak 6.000 dinara (zavisno od zdravstvene ustanove), što ukupan iznos zamene tog dokumenta podiže i na više od 12.000 dinara.

Predlogom trojice narodnih poslanika o izmeni Zakona o oružju i municiji, „fizička lica koja imaju odobrenje za držanje trofejnog oružja dužna su da u roku od godinu od početka primene ovog zakona preregistruju, prodaju, onesposobe ili predaju oružje bez naknade u korist Republike Srbije”.

Takođe, „fizička lica koja imaju izdat oružni list s pravom korišćenja lovačkog oružja s neolučenim cevima dužna su da u roku od šest meseci od dana početka primene ovog zakona predaju navedenu ispravu nadležnom organu”.

Procena je da građani Srbije poseduju najmanje 600.000 oružnih listova. Po podacima, do sada je preregistrovano tek oko 164.000 komada oružja.

Predsednica Nacionalne asocijacije za oružje Zorica Subotić ocenjuje da je jedan od razloga za slab odziv za preregistraciju i visina takse, koja je od početka primene zakona do danas više puta menjana. 

– Oni koji su prvi otišli da preregistruju, plaćali su te takse između 40.000 i 80.000 dinara, da bi danas iznosile oko četiri ili pet hiljada dinara – rekla je Zorica Subotić za RTS. – Na to se plaća oružni list i podnesak 300 dinara za izdavanje dokumenta. To su sve neke prepreke koje su ljude zadržavale i držale u nedoumici.

Zbog svega toga, mnogi građani su se odlučili da vrate oružje – samo u prošloj godini 28.000 ljudi. Ima i onih koji prilikom preregistracije nisu uspeli da dokažu da im je, na primer, ugrožena bezbednost, pa su oružje morali da predaju.

„Od ukupnog broja podnetih zahteva za izdavanje oružnog lista, na godišnjem nivou odbije se maksimalno pet odsto zbog neispunjavanja zakonom propisanih uslova – na primer, podnosilac zahteva nije zdravstveno sposoban, nema uslove za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja ili je izvršilac krivičnih dela ili prekršaja s elementima nasilja”, navodi Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Procenjuje se da je reč o oko 13.000 komada oduzetog oružja.

M. Bozokin