Да Иланџанима није Милоша Црњанског, не би они били „загуљене лале” и „сами своји преци”. Не дају на себе и воле оно што имају, али не мрзе туђе. Можда зато се „дођоши”, међу којима смо били и ми као брзински гости, не задржавају дуго, док староседелаца има ’ди вам срце пожели.