Погрешно спремамо пиринач и трујемо се арсеном
Недавно истраживање показало је да је најчешћи начин припремања пиринча, стављањем у кључалу воду док она не испари, заправо и најопаснији, јер излаже оне који га једу отровном арсену. Он контаминира пиринач током узгајања, а резултат је индустријских токсина и пестицида.
Арсен, па чак и у траговима, повезује се са повећаним ризиком од срчаних болести, дијабетеса и карцинома, као и проблемима у развоју, па је најопаснији за децу, упозорава Енди Мехарг, професор биолошких наука на Универзитету Белфаст. Он је тестирао различите начине кувања пиринча како би открио који је од њих најздравији. У првој методи ставио је једну шољицу пиринча и две шољице воде и кувао док вода није испарила, а то је најчешћи начин припремања пиринча. Открио је да је том методом у пиринчу остало највише арсена. У другој методи је ставио једну шољицу пиринча и пет шољица воде, а затим кувао исто време, а вишак воде на крају избацио. Код ове методе ниво арсена се преполовио. У трећој методи пиринач је потопио у воду и тако оставио преко ноћи. Ујутру је испирао пиринач све док вода није постала бистра, а затим га скувао. Код ове методе ниво токсина се смањио за 80 одсто. Истраживања на европском тржишту су открила да чак 58 одсто производа од пиринча садрже висок ниво арсена, па се препоручује да се приринач увек остави у води преко ноћи и сутрадан испере како би се смањила могућност штетног утицаја на здравље.
Житарица из тропских и суптропских предела Африке и Азије годинама је у средишту полемика. Док је половини човечанства основна храна, други је проглашавају прехрамбеном преваром јер је пуна угљених хидрата и утиче на повећање телесне тежине. Све зависи од тога који тип пиринча конзумирате, објашњавају нутриционисти. Бели пиринач се сматра нутритивно лошим, јер се добија љуштењем овојнице зрна, због чега је његова хранљива вредност мања. У процесу млевења уклањају се мекиње и клице, што му одузима витамин Б, гвожђе и влакна. Иако се накнадно обогаћује гвожђем и Бе витамином, влакна на нажалост не могу да се врате.
Интегрални пиринач има тај исти проблем као и бели, али је код њега уклоњена само спољашња нејестива опна, па је и бољи извор влакана, витамина Е и антиоксиданса. У једној шољици куваног интегралног пиринча налази око 3,5 грама влакана, а иста количина белог пиринча садржи мање од једног грама влакана. Осим тога, студије показују да део зрна пиринча познатог као субалеуронски слој може да штити од високог крвног притиска и атеросклерозе, а он се налази само у интегралном пиринчу. Такође, доказано је да заменом белог за интегрални пиринач људи смањују ризик од дијабетеса типа 2.
Ипак, једну ствар треба имати на уму, већина људи мисли да је интегрални (браон) пиринач синоним за житарицу целог зрна, технички гледано цела зрна пиринча могу да буду различитих боја, у зависности од сорте којој припадају. Иако је интегрални пиринач свакако бољи од белог, нутриционисти упозоравају да је боље не куповати њихове мешавине јер најчешће садрже висок ниво соли.
Припремила: С. Милановић
