Спомен-збирка Павла Бељанског обележава сто година од смрти Косте Миличевића
Спомен-збирка Павла Бељанског обележава сто година од смрти сликара Косте Миличевића (1877-1920) једног од аутора заступљеног у овом богатом уметничком легату.
У четвртак од 19 часова предавање „Вечна успомена Кости Миличевићу, врлом уметнику, врлом човеку!” одржаће виша кустоскиња Спомен-збирке Јасмина Јакшић Субић. У току вечери биће приказан и краткометражни документарни филм „Коста“, захваљујући сарадњи Спомен-збирке и Архива Југословенске кинотеке. Дванаестоминутни филм о Кости Миличевићу, по сценарију и у режији Миодрага Мије Јакшића настао је 1962. у продукцији Славија филма. Овим програмом се обележава и Дан државности.
Коста Миличевић један је од најзначајнијих представника нашег импресионизма, из прве генерације стваралаца који су поред непосредног учешћа у борбама за ослобођење отаџбине у Првом светском рату, заслужни и за успостављање модерне уметности у Србији. Основно школовање започео је у Српској цртачко-сликарској школи Кирила Кутлика као и у бечком атељеу Хајнриха Штреблова, а затим почетком прошлог века студије наставља у Минхену. Од повратка у Београд до 1910. био је неформални ђак Уметничко-занатске школе Ристе и Бете Вукановић, а примљен је и за члана „Ладе”. Његово стваралаштво заступљено је у колекцији Бељанског са шест радова који готово да одсликавају све фазе у његовом уметничком сазревању.
На сликама Црква Св. Саве и Дечак са белим шеширом (1913) уочљиво је опредељење за нови ликовни израз овог уметника, како наводе у Спомен-збирци, импресионистички по схватању, а оригиналан по техници. Са српском војском Миличевић је 1916. дошао на Крф, његова јединица је смештена у селу повученом од обале, Потамосу где је провео око годину дана, опорављајући се, цртајући и почињући поново да слика. Први пејзажи с Крфа обележавају зенит Миличевићевог стваралаштва, а последњи, настали у лето 1918, потпуно су у знаку победе плавих оркестрација етеричног поднебља Јонског мора над ранијим контрастом зелених и окера лиричног континенталног амбијента. У колекцији Бељанског је и једини сачуван пјезаж из последње године живота “Поглед на Београд”.
Како наводе у Спомен-збирци, слике настале током краткотрајног стваралачког периода сасвим јасно су одредиле место Косте Миличевића у српској уметности: он је наш најзначајнији представник импресионистичког сликања у време кад је овај правац значио нову, животворну појаву у српском сликарству, али и претеча наших интимиста и сликара поетског реализма између два светска рата, компоненте која ће битно учествовати у рађању београдске колористичке школе.
Новом поставком Меморијала уметника у 2020. Спомен-збирка обележава значајне годишњице појединих аутора из колекције, представника епохе српског модернизма: рођења – Живка Стојсављевића (120), Петра Добровића (130) и Пјера Крижанића (130) и смрти Стојана Аралице (40), Сретена Стојановића (60) и Косте Миличевића (100). Тим поводом, на једном месту и у јединственој поставци, биће представљена одабрана уметничка дела и предмети из Документарног фонда Спомен-збирке Павла Бељанског. Поставка је доступна до 16. фебруара.
Н. Попов