Зрењанинска Жупанијске палата у спотовима и серијама
Поп фолк певач Адил Максутовић затражио је ових дана дозволу од Градске управе у Зрењанину да у Барокној сали Градске куће сними спот за своју нову нумеру.
Надлежни у локалној самоуправи, како сазнајемо, још нису донели одлуку о томе да ли ће дозволити коришћење Барокне сале за ове потребе.
Адил је, иначе, само један од певача који је изразио жељу да сними кадрове у прелепом амбијенту Барокне сале. Пре њега, спотове су овде снимили Биљана Крстић, Романа Панић, Екстра Нена, Амадеус бенд, зрењанински састав „Dеmеthеr“…
Подсетимо да су у Барокној сали Градске куће снимане и сцене за потребе веома популарне домаће серије „Сенке над Балканом“. Уз бројне костимиране статисте, овековечено је неколико сцена у којима се, осим глумца и редитеља Драгана Бјелогрлића, појављују и глумци Слободан Бода Нинковић и Драган Петровић Пеле. Ти кадрови приказани су у првој сезони овог узбудљивог и мистичног трилера епохе.
Нису били ретки ни програми који су овде снимани за потребе телевизијског или филмског емитовања, попут једне од емисија из циклуса „Лети, лети, песмо моја мила“. Емисија је снимљена у продукцији Радио-телевизије Србије крајем 2002. године, а емитована је на Божић наредне године.
Највише пажње у јавности, међутим, својевремено је изазвала намера Јелене Карлеуше да управо на овом месту сними спот за баладу „Тихи убица“. Када су тадашњи челници локалне самоуправе прочитали сценарио, одлучили су да одбију „малу од скандала“. Наиме, сматрали су да је непримерено да ова, по много чему контроверзна медијска личност, у халтерима и доњем вешу позира у овом простору, у којем се одржавају седнице локалног парламента, књижевне вечери и концерти озбиљне музике. Карлеуша је тада одлучила да спот сними у просторијама Карловачке гимназије, што је у то време изазвало оштре реакције дела јавности.
Барокна, Свечана или Велика сала, која је и тема овог текста, а која је намењена одржавању жупанијских седница, добила је, у време реконструкције зграде, по нацрту признатог бечкеречког сликара Јозефа Гојгнера, ново рухо од штукатура. На прозорима су постављена стакла у мозаику – витражи. Сводови таванице сале украшени су Гојгнеровим гипсаним радовима. У подножју стоје четири фигуре анђела, а под таваницом, у самој сали, налази се мала галерија с балустрадом. Садашњи изглед сале датира из 1902. године.
У овом репрезентативном свечаном простору данас се одржавају не само скупштинска заседања и политички скупови, већ и програми уметничког карактера, концерти и балови, књижевне промоције, научна предавања, ликовне изложбе и слично.
Жељко Балабан
