Zrenjaninska Županijske palata u spotovima i serijama
Pop folk pevač Adil Maksutović zatražio je ovih dana dozvolu od Gradske uprave u Zrenjaninu da u Baroknoj sali Gradske kuće snimi spot za svoju novu numeru.
Nadležni u lokalnoj samoupravi, kako saznajemo, još nisu doneli odluku o tome da li će dozvoliti korišćenje Barokne sale za ove potrebe.
Adil je, inače, samo jedan od pevača koji je izrazio želju da snimi kadrove u prelepom ambijentu Barokne sale. Pre njega, spotove su ovde snimili Biljana Krstić, Romana Panić, Ekstra Nena, Amadeus bend, zrenjaninski sastav „Demether“…
Podsetimo da su u Baroknoj sali Gradske kuće snimane i scene za potrebe veoma popularne domaće serije „Senke nad Balkanom“. Uz brojne kostimirane statiste, ovekovečeno je nekoliko scena u kojima se, osim glumca i reditelja Dragana Bjelogrlića, pojavljuju i glumci Slobodan Boda Ninković i Dragan Petrović Pele. Ti kadrovi prikazani su u prvoj sezoni ovog uzbudljivog i mističnog trilera epohe.
Nisu bili retki ni programi koji su ovde snimani za potrebe televizijskog ili filmskog emitovanja, poput jedne od emisija iz ciklusa „Leti, leti, pesmo moja mila“. Emisija je snimljena u produkciji Radio-televizije Srbije krajem 2002. godine, a emitovana je na Božić naredne godine.
Najviše pažnje u javnosti, međutim, svojevremeno je izazvala namera Jelene Karleuše da upravo na ovom mestu snimi spot za baladu „Tihi ubica“. Kada su tadašnji čelnici lokalne samouprave pročitali scenario, odlučili su da odbiju „malu od skandala“. Naime, smatrali su da je neprimereno da ova, po mnogo čemu kontroverzna medijska ličnost, u halterima i donjem vešu pozira u ovom prostoru, u kojem se održavaju sednice lokalnog parlamenta, književne večeri i koncerti ozbiljne muzike. Karleuša je tada odlučila da spot snimi u prostorijama Karlovačke gimnazije, što je u to vreme izazvalo oštre reakcije dela javnosti.
Barokna, Svečana ili Velika sala, koja je i tema ovog teksta, a koja je namenjena održavanju županijskih sednica, dobila je, u vreme rekonstrukcije zgrade, po nacrtu priznatog bečkerečkog slikara Jozefa Gojgnera, novo ruho od štukatura. Na prozorima su postavljena stakla u mozaiku – vitraži. Svodovi tavanice sale ukrašeni su Gojgnerovim gipsanim radovima. U podnožju stoje četiri figure anđela, a pod tavanicom, u samoj sali, nalazi se mala galerija s balustradom. Sadašnji izgled sale datira iz 1902. godine.
U ovom reprezentativnom svečanom prostoru danas se održavaju ne samo skupštinska zasedanja i politički skupovi, već i programi umetničkog karaktera, koncerti i balovi, književne promocije, naučna predavanja, likovne izložbe i slično.
Željko Balaban
