До краја 2020. потребан нови договор о трговини Србије и Британије

Представници надлежних министарстава разговарају са званичницима Велике Британије, а исход тих разговора очекује се до краја ове године.

Ми бисмо морали у току ове или већ следеће године да потпишемо некакав правни оквир који би одредио и јасно дефинисао правила сарадње. Тај правни оквир ће зависити од тога на који начин буде ЕУ испреговарала техничке детаље за будућу трговину и економске односе ЕУ с Великом Британијом, каже саветник председника Привредне коморе Србије Михајло Весовић.

Србија, иначе, има потписан Споразум о слободној трговини са ЕУ кроз Споразум о стабилизацију и придруживању (SSP).

До краја 2020. године Британија би требало да примењује царинске стопе које су важиле док је била у ЕУ, али је привреда поставила питање шта ће бити после истека тог рока и да ли ће та земља склапати нове споразуме о слободној трговини са појединачним земљама, укључујући и Србију.

За српске компаније које послују с Великом Британијом, кажу у Комори, до краја ове године неће се мењати услови о међусобној трговини.

Питање на који начин ће Велика Британија уредити свој однос са ЕУ, у некој мери ће одредити и начин на који Србија, као билатерални партнер Велике Британије, може преформулисати своје односе са том земљом, објашњава Весовић.

Велика Британија, на пример, већ преговара о директном трговинском споразуму са САД и Јапаном, а жеља српске привреде, каже Весовић, је да међусобна трговина наше земље са ВБ кроз будући споразум буде што либералнија.

Будуће дефинисање трговинских односа између Србије и Велике Британије, наводи Весовић, треба ставити у контекст регионалних иницијатива на Западном Балкану и заједничког тржишта региона који броји више од 20 милиона становника.

Уједињено Краљевство, с друге стране, има 65 милиона потрошача и представља велико тржиште са снажним потенцијалом и упркос Брегзиту остаје једно од најинтересантнијих тржишта у Европи.

Укупна спољна трговина Србије и Велике Британије износила је закључно са новембром 2019. више од 1,3 милијарди евра, од чега је размена услуга била 826 милиона евра.

Велика Британија је наш други спољнотрговински партнер у свету посматрано по извозу услуга док је на првом месту по том питању Немачка.

Српски извоз услуга на британско тржиште закључно са новембром прошле године био је 552 милиона евра, што је за око 7 одсто више у односу на исти период 2018. године, и значајно је већи од нашег робног извоза на британско тржиште, али и од увоза услуга из УК.

То је специфичност сарадње са ВБ јер је то тржиште препознато као можда најразвијеније европско тржиште услуга, од финансијског сектора, осигурања, до функционисања инвестиционих фондова... Велика Британија је земља са пуно нових технолошких решења где српске ИТ компаније, које се баве развојем нових технологија, успевају да пронађу своје партнере, објашњава Весовић.

Вредност увоза услуга из УК за 11 месеци прошле године је 274 милиона евра што је око 33 посто повећање у односу на исти период 2018. године.

Када је реч о робној размени с Енглеском, она је у том периоду била 510,4 милиона евра, од чега је наш извоз на британско тржиште вредео 299,6 милиона евра.