Do kraja 2020. potreban novi dogovor o trgovini Srbije i Britanije

Predstavnici nadležnih ministarstava razgovaraju sa zvaničnicima Velike Britanije, a ishod tih razgovora očekuje se do kraja ove godine.

Mi bismo morali u toku ove ili već sledeće godine da potpišemo nekakav pravni okvir koji bi odredio i jasno definisao pravila saradnje. Taj pravni okvir će zavisiti od toga na koji način bude EU ispregovarala tehničke detalje za buduću trgovinu i ekonomske odnose EU s Velikom Britanijom, kaže savetnik predsednika Privredne komore Srbije Mihajlo Vesović.

Srbija, inače, ima potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini sa EU kroz Sporazum o stabilizaciju i pridruživanju (SSP).

Do kraja 2020. godine Britanija bi trebalo da primenjuje carinske stope koje su važile dok je bila u EU, ali je privreda postavila pitanje šta će biti posle isteka tog roka i da li će ta zemlja sklapati nove sporazume o slobodnoj trgovini sa pojedinačnim zemljama, uključujući i Srbiju.

Za srpske kompanije koje posluju s Velikom Britanijom, kažu u Komori, do kraja ove godine neće se menjati uslovi o međusobnoj trgovini.

Pitanje na koji način će Velika Britanija urediti svoj odnos sa EU, u nekoj meri će odrediti i način na koji Srbija, kao bilateralni partner Velike Britanije, može preformulisati svoje odnose sa tom zemljom, objašnjava Vesović.

Velika Britanija, na primer, već pregovara o direktnom trgovinskom sporazumu sa SAD i Japanom, a želja srpske privrede, kaže Vesović, je da međusobna trgovina naše zemlje sa VB kroz budući sporazum bude što liberalnija.

Buduće definisanje trgovinskih odnosa između Srbije i Velike Britanije, navodi Vesović, treba staviti u kontekst regionalnih inicijativa na Zapadnom Balkanu i zajedničkog tržišta regiona koji broji više od 20 miliona stanovnika.

Ujedinjeno Kraljevstvo, s druge strane, ima 65 miliona potrošača i predstavlja veliko tržište sa snažnim potencijalom i uprkos Bregzitu ostaje jedno od najinteresantnijih tržišta u Evropi.

Ukupna spoljna trgovina Srbije i Velike Britanije iznosila je zaključno sa novembrom 2019. više od 1,3 milijardi evra, od čega je razmena usluga bila 826 miliona evra.

Velika Britanija je naš drugi spoljnotrgovinski partner u svetu posmatrano po izvozu usluga dok je na prvom mestu po tom pitanju Nemačka.

Srpski izvoz usluga na britansko tržište zaključno sa novembrom prošle godine bio je 552 miliona evra, što je za oko 7 odsto više u odnosu na isti period 2018. godine, i značajno je veći od našeg robnog izvoza na britansko tržište, ali i od uvoza usluga iz UK.

To je specifičnost saradnje sa VB jer je to tržište prepoznato kao možda najrazvijenije evropsko tržište usluga, od finansijskog sektora, osiguranja, do funkcionisanja investicionih fondova... Velika Britanija je zemlja sa puno novih tehnoloških rešenja gde srpske IT kompanije, koje se bave razvojem novih tehnologija, uspevaju da pronađu svoje partnere, objašnjava Vesović.

Vrednost uvoza usluga iz UK za 11 meseci prošle godine je 274 miliona evra što je oko 33 posto povećanje u odnosu na isti period 2018. godine.

Kada je reč o robnoj razmeni s Engleskom, ona je u tom periodu bila 510,4 miliona evra, od čega je naš izvoz na britansko tržište vredeo 299,6 miliona evra.