Јовић: Због неодлучности ЕУ, САД воде своју политику у Европи

Јовић сматра да је потпуно неразумно што ЕУ не отвара врата новим чланицама и не прима их онакве какве јесу, а последице тог оклевања су, како каже, врло негативне и за саму ЕУ, која ће у свом саставу од петка имати чланицу мање.



“Плашим се да је последица оклевања ЕУ за земље Западног Балкана дуготрајни осећај изневерености и ''statusa кво'', али и повратак и јачање ауторитарних тенденција у једном броју земаља у региону”, рекао је Јовић новинарима у Београду пре почетка конференције на којој је представљен извештај “Глобал Го То Think Танк Index за 2019.годину”.



Јовић је приметио да су се у појединим земљама Западног Балкана, као што је Црна Гора, појавили елементи нестабилности који до сада нису постојали или нису били толико изражени.



Ти негативни трендови, према његовом мишљењу, могу се зауставити само ако се земљама Западног Балкана да реалистична нада да могу да промене свој статус у односу на ЕУ.



“Волео бих да Самит у Загребу пошаље ту врсту поруке, али мислим да се то неће догодити”, рекао је Јовић који је био кандидат за посланика ЕП на листи Самосталне демократске српске странке (SDSS).



На питање како види одговорност ЕУ што регион све више сумња у своју будућност као чланице Уније, Јовић је казао да је одговорност ЕУ велика, али да није искључива и да би било погрешно кривити за све ЕУ.



“Ми смо господари своје судбине у највећој мери и не би требало да изгубимо самопоуздање да нешто можемо и треба сами да постигнемо. Сувише смо кривили запад, исток, глобалне трендове за нашу судбину током 90-их. То је погрешно”, нагласио је Јовић.



Упитан о иницијативи САД-а о повезивању Београда и Приштине и да пут економске сарадње води и до политичког решења косовског питања, Јовић је оценио да је Америка, делом због југословенске кризе током 90-их, добила шансу да води “своју политику” у Европи и да је, према његовом суду, води насупрот идеји јачања европског концепта.



“За то смо једним делом криви ми, јер смо то омогућили својим ратом, али и Европа својим оклевањем да буде одлучнија у његовом заустављању...Али, сад смо ту где јесмо”, навео је Јовић.



Како каже, иницијативе САД су више усмерене према “узнемиравању” идеје еврпског јединства, него према њеном консолидовању.



“Због тога се чудим Европи што не креће одлучнијим корацима напред, како би се еманципирала од САД”, рекао је Јовић.



Упитан о стању демократије на Западног Балкана и да ли је она у кризи, Јовић је оценио да је у кризи либерална демократија, а не сама демократија.



“Питање је какав је карактер демократије и колико има простора за друге и другачије, за мањине - политичке, идеолошке, идентитетске и сваке друге и колико има стварних могућности за суочавање различитих мишљења у јавном простору. Мислим да то јесте у кризи”, казао је Јобвић.



На питање да ли има простора за поправљање таквог стања, Јовић је навео да су се и у чланицама ЕУ могли видти слични трендови, али да су за сада заустављени.



“То говорим као неко ко долази из Хрватске у којој смо такође 2015. и 2016. имали тренд који је указивао да ће Хрватска завршити у најмању руку као Мађарска или Пољска, али су се ствари преокренуле”, навео је Јовић.



Истакао је важност улоге цивилног друштва и медија у супростављању изразито негативним ауторитарним трендовима, али и независних институција као што су разни комитети за спречавање сукоба интереса или јавни правобранитељи.



“Председнички избори у Хрватској дају ми нешто оптимизма да није баш нужно да завладају трендови популистичких ауторитарних лидера него да је могуће да се промени власт после релативно разумне дискусије. То је могуће, али на томе треба радити”, закључио је Јовић.