Jović: Zbog neodlučnosti EU, SAD vode svoju politiku u Evropi
BEOGRAD: Oklevanje Evropske unije da što pre primi zemlje Zapadnog Balkana ima štetne posledice na region, ali i na samu Uniju, ocenio je danas profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović, koji kritikuje EU i zbog neodlučnosti u rešavanju kosovskog pitanja i što je dozvolila da SAD vode “svoju politiku u Evropi”.
Jović smatra da je potpuno nerazumno što EU ne otvara vrata novim članicama i ne prima ih onakve kakve jesu, a posledice tog oklevanja su, kako kaže, vrlo negativne i za samu EU, koja će u svom sastavu od petka imati članicu manje.
“Plašim se da je posledica oklevanja EU za zemlje Zapadnog Balkana dugotrajni osećaj izneverenosti i ''statusa kvo'', ali i povratak i jačanje autoritarnih tendencija u jednom broju zemalja u regionu”, rekao je Jović novinarima u Beogradu pre početka konferencije na kojoj je predstavljen izveštaj “Global Go To Think Tank Index za 2019.godinu”.
Jović je primetio da su se u pojedinim zemljama Zapadnog Balkana, kao što je Crna Gora, pojavili elementi nestabilnosti koji do sada nisu postojali ili nisu bili toliko izraženi.
Ti negativni trendovi, prema njegovom mišljenju, mogu se zaustaviti samo ako se zemljama Zapadnog Balkana da realistična nada da mogu da promene svoj status u odnosu na EU.
“Voleo bih da Samit u Zagrebu pošalje tu vrstu poruke, ali mislim da se to neće dogoditi”, rekao je Jović koji je bio kandidat za poslanika EP na listi Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS).
Na pitanje kako vidi odgovornost EU što region sve više sumnja u svoju budućnost kao članice Unije, Jović je kazao da je odgovornost EU velika, ali da nije isključiva i da bi bilo pogrešno kriviti za sve EU.
“Mi smo gospodari svoje sudbine u najvećoj meri i ne bi trebalo da izgubimo samopouzdanje da nešto možemo i treba sami da postignemo. Suviše smo krivili zapad, istok, globalne trendove za našu sudbinu tokom 90-ih. To je pogrešno”, naglasio je Jović.
Upitan o inicijativi SAD-a o povezivanju Beograda i Prištine i da put ekonomske saradnje vodi i do političkog rešenja kosovskog pitanja, Jović je ocenio da je Amerika, delom zbog jugoslovenske krize tokom 90-ih, dobila šansu da vodi “svoju politiku” u Evropi i da je, prema njegovom sudu, vodi nasuprot ideji jačanja evropskog koncepta.
“Za to smo jednim delom krivi mi, jer smo to omogućili svojim ratom, ali i Evropa svojim oklevanjem da bude odlučnija u njegovom zaustavljanju...Ali, sad smo tu gde jesmo”, naveo je Jović.
Kako kaže, inicijative SAD su više usmerene prema “uznemiravanju” ideje evrpskog jedinstva, nego prema njenom konsolidovanju.
“Zbog toga se čudim Evropi što ne kreće odlučnijim koracima napred, kako bi se emancipirala od SAD”, rekao je Jović.
Upitan o stanju demokratije na Zapadnog Balkana i da li je ona u krizi, Jović je ocenio da je u krizi liberalna demokratija, a ne sama demokratija.
“Pitanje je kakav je karakter demokratije i koliko ima prostora za druge i drugačije, za manjine - političke, ideološke, identitetske i svake druge i koliko ima stvarnih mogućnosti za suočavanje različitih mišljenja u javnom prostoru. Mislim da to jeste u krizi”, kazao je Jobvić.
Na pitanje da li ima prostora za popravljanje takvog stanja, Jović je naveo da su se i u članicama EU mogli vidti slični trendovi, ali da su za sada zaustavljeni.
“To govorim kao neko ko dolazi iz Hrvatske u kojoj smo takođe 2015. i 2016. imali trend koji je ukazivao da će Hrvatska završiti u najmanju ruku kao Mađarska ili Poljska, ali su se stvari preokrenule”, naveo je Jović.
Istakao je važnost uloge civilnog društva i medija u suprostavljanju izrazito negativnim autoritarnim trendovima, ali i nezavisnih institucija kao što su razni komiteti za sprečavanje sukoba interesa ili javni pravobranitelji.
“Predsednički izbori u Hrvatskoj daju mi nešto optimizma da nije baš nužno da zavladaju trendovi populističkih autoritarnih lidera nego da je moguće da se promeni vlast posle relativno razumne diskusije. To je moguće, ali na tome treba raditi”, zaključio je Jović.