Данас је школска слава Свети Сава

Грандиозну оставштину првог српског просветитеља можда најсажетије вреднују речи Милоша Црњанског да „историја српске средњовековне просвећености почиње искључиво Светим Савом, као да је пре њега и није било“, те да се „за време Немањића средњовековна Србија и по просвећености својој, може поредити с другим , срећнијим државама европским. А први просветитељ међу њима је Свети Сава.“

Више од 30 народних песама, преко сто прича, многе легенде говоре о томе колико је овај духовник, градитељ и обновитељ манастира, први поглавар Српске православне цркве и њен организатор, али и мудар и вешт државник, први законодавац, цењен и поштован у народу. Многа места, школе, болнице, установе носе његово име, посвећено му је око 200 уметничких песама, многе приче и романи, а научници и дан-данас истражују његов живот и рад.

Светосавске награде овогодишњим добитницима свечано ће у Влади србије уручити данас министар просвете Младен Шарчевић. Министарство просвете, науке и технолошког развоја, поводом школске славе Светог Саве,на Великој сцени Народног позоришта у Београду вечерас организује централну Светосавску академију.

У сећањима на детињство Михајло Пупин овековечио је једно од најлепших и најдирљивијих сведочанстава тих дубоких трагова које су живот и дело Светог Саве оставили у народу. У књизи овенчаној Пулицеровом наградом „Са пашњака до научењака“ он пише: „Од времена Светога Саве прошло је седам стотина година. Али ниједне године није било а да се, у сваком месту и у сваком дому, где Срби живе, не би одржавале светковине на којима се слави име његово. То је за мене било читаво откриће. Као и свако друго ђаче, и ја сам сваке године, у јануару, присуствовао прославама Светог Саве... По причи, коју сам тек чуо од своје мајке, и по начину на који ми је она то све испричала, моја прва јасна слика о Светом Сави била је у овоме: то је био светац који је нарочито истицао вредност књиге и вештине писања... Тада сам се и зарекао да ћу се томе посветити, макар и по цену да напустим своје другове и вршњаке. А ускоро сам пружио доказа мајци да сам и у читању и у писању дорастао сваком свом вршњаку. И учитељ је приметио ту промену. Изненадило га је то, па је почео да верује како се „десило неко чудо.“ Моја мајка је у чуда веровала, па је учитељу одговорила како то нада мном бди дух Светога Саве. Једног дана, у моме присуству, причала је она учитељу да је, у сну, видела: како је Свети Сава положио своје руке на моју главу и, обрнувши се њој, рекао јој: „Кћери Пијада, ускоро ће школа у Идвору бити тесна за твога сина. Када то буде, пусти га да пође у свет где може наћи више духовне хране за душу своју, тако жељну знања и науке …“ Идуће године учитељ одреди да ја декламујем о Светом Сави... Тога пута, на Светог Саву, држао сам прву своју беседу. Успех је био силан... Учитељ је само климао главом, а попа остао као у чуду. Обојица се сложише да је школа у Идвору већ мала за мене…“

Први писани траг о школској прослави Светог Саве датира из 1734. године и налази се у Аустријској народној библиотеци у Бечу, у uybеniku за трећи и четврти разред Српско латинске школе у Сремским Карловцима. Ипак, био је то тек усамљен пример ђачке почасти просветитељу. Земунски протојереј Јефта Ивановић далековидо је 1812. увео правила о школској прослави на дан Светог Саве, а кнез Милош је једанаест година касније донео наредбу да се дан Светог Саве слави као школска слава, док је кнез Михајло Обреновић то озаконио Указом Правитељствујушћег совјета Књажевства Србског 1840. године.

После Другог светског рата власт је Светог Саву протерала из школа, али ево, тече трећа деценија у којој је дан када је вест о смрти првог српског архиепископа из Бугарске стигла у Србију - поново школска слава.

Ово сећање великана светске науке на своју прву Светосавску беседу и њене последице као да је отелотворење речи владике Николаја да је Свети Сава „највреднија пчела која је иза себе оставила пуну кошницу слатког меда, којим су се хранила српска деца до данашњег дана“. 

Д. Девечерски