Појачана контрола садница при увозу због вируса

Наредбом се налаже спровођење посебних фитосанитарних прегледа као и мере које морају да се предузму како би се спречило уношења, ширења и сузбијања тог штетног организма.



Ова наредба ступа на снагу за пет дана и важиће до 31. марта 2022. године, наводи се у Службеном гласнику.



У наредби коју је потписао Недимовић, забрањује се унос заражених садница и семена, а приликом увоза у Србију све пошиљке овог биља за садњу подлежу посебном фитосанитарном прегледу и мора их пратити фитосанитарни сертификат.



Овај "смеђи" вирус који напада парадајз и паприку, а нека истраживања показују да се појавио и на плавом патлиџану, како пише Америчка асоцијација за трговину семеном, први пут је откривен у Израелу 2014 године, а затим и на парадајзу у Јордану, годину касније.



Епидемија се затим проширила на Мексико, Италију, Турску, Кину, Велику Британију и друге земље, а од новембра 2019. године, Комисија Европске уније је успоставила хитне мере за спречавање уласка и ширење овог вируса унутар територије ЕУ.



У Немачкој и САД-у (Калифорнија) откривени су на неколико изолованих места током 2018. године у стакленицима у којима се гајио парадајз, док је годину дана касније и у Грчкој и Холандији, Шпанији, Турској...



Крајем новембра прошле године, Служба за здравствену заштиту животиња и биљака Америчког министартва пољопривреде саопштила је да предузима мере за спречавање уношења вируса парадајза у САД.



Вирус није опасан за људе али може, кажу, изазвати 30-70 одсто губитка приноса парадајза што може озбиљно утицати на ову индустрију Америци.



На парадајзу, на пример, појављују се жуте или браон мрље, а плодови могу бити деформисани и неправилно сазревају.



У случају појаве овог штетног организма на месту производње биља за садњу, све биљке морају да се спале, а како се вирус преноси и контактом, нужно је коришћење једнократне опреме, попут рукавица, као и дезинфекција опреме, прибора и алата...