Језикоманија: Кад је велико, а кад мало
Нисам одавно читала магазине, те сам у једном фризерском салону, чекајући ред, прелистала један. Толико шаренила од малих и велих слова одавно не видех... Нешто да појаснимо:
Додаци уз имена као што су устаљени атрибути, титуле и слично, који су саставни део имена или се употребљавају уместо њега, пишу се великим словом: Дон Жуан, али у општем значењу донжуан – заводник.
Великим почетним словима пишу се имена етничких група, националних мањина и слично: Јужни Словени, док се малим почетним словом пише прва реч у изразима где прва реч има значење атрибута: стари Римљани.
Имена планина и других узвишења, низија, поља, котлина, полуострва и залива која су двочлана, само се прва реч пише великим словом: Фрушка гора, Панонска низија, Панчићев врх.
Великим словом пишу се имена из уметничких дела, симболичка имена личности из јавног деловања: Деда Мраз, Пипи Дуга Чарапа, Косовка Девојка, Мајка Југовића, Душко Дугоушко…
Називи врсте робе, артикала, односно серијских производа, лекова и слично, без обзира на то да ли су пореклом властита имена или не, пишу се малим почетним словом: шампањац (пенушаво вино), ват и тесла (мерне јединице, према именима заслужних научника)…
Малим словом пишу се називи који означавају верску, расну, антрополошку, идеолошко-политичку, стручни или неку другу припадност: хришћанин, православац, муслиман, кромањонац, надреалиста…
Н. Мирковић
