Издавачки центар Матице српске добио награду библиотеке града Београда

О највишем признању Библиотеке града Београд одлучивао је жири, који су творили проф. др Јован Делић, проф. др Михајло Пантић и Јасмина Нинков, а у образложењу је наведено да је ИЦ Матице српске покренуо Антологију с намером да прикаже целовит развитак српске књижевности. „Заступљени су писци чије књиге обележавају време у којем су настале, без разлике на којем облику и на којем наречју српског језика су написане, у било којој земљи где су Срби живели или сада живе. Притом се не примењује никакав територијални или временски кључ. Једини критеријум је вредносни, књижевноисторијски потврђен или на нов начин установљен“, оценио је жири, уз напомену да главни циљ Антологије, која је истовремено и вековна хроника, није само књижевни, већ и културолошки, и лексички, и образовни.

На свечаности уприличеној поводом обележавања дана највеће јавне библиотеке у Србији,  Награда „Глигорије Возаровић“ уручена је главном уреднику Антологијске едиције, академику Миру Вуксановићу. Он је за „Дневник” потврдио да је у припреми и 11 коло Антологијске едиције, које би до пролећа требало да изађе из штампе. Ово колу предвиђа десет наслова у 11 књига, будући да ће избору из књижевног дела Драгослава Михајловића - његовим романима „Кад су цветале тикве” и „Петријин венац”, те приповеткама, као и одабраним критичким илустрацијама његове прозе - бити посвећена два тома, које је приредио проф. др Радивоје Микић.

Новим колом Антологијске едиције „Десет векова српске књижевности” обухваћене су и књиге о поезији и поемама Матије Бећковића (приређивач Јован Делић), приповеткама, репортажама и путописимаГригорија Божовића (приређивач Марија Благојевић), романима Вељка Ускоковића (приређивач проф. др Горан Максимовић), песничком и драмском делу Милутина Бојића (приређивач др Александар Пејчић). Професор емеритус др Марија Клеут приредила је Антологију грађанске поезије, проф. др Миливој Ненин чувену студију Станислава Винавера „Заноси и пркоси Лазе Костића”, а мр Биљана Мичић књижевно дело Вељка Милићевића. Драмске, песничке и естетико-критичке текстове Тодора Манојловића, и књижевне критике Десимира Благојевића у једној је књизи објединила приређивач др Бојана Поповић, а посебно поглавље 11. кола Антологијске едиције је посвећено Марину Држићу. Биће то први пут да дело највећег писца ренесансног Дубровника буде објављено у ћириличном издању. Приређивач је академик Злата Бојовић, врстан познавалац дубровачке књижевности, а књига обухвата Држићеве драме: Тирена (први пут приређена код нас према првом издању), Други пролог Тирене, Новела од Станца, Венере и Адон, Дундо Мароје, Скуп, Плакир и вила, Маиде и Аркулин.

Лауреат Награде „Глигорије Возаровић“ за најбољег  књиговесца у 2019. је Златка Цревар из београдске Књиговезнице „Захарије Орфелин”. Библиотека града Београда доделила је и Награду „Марија Илић Агапова“ најбољем библиотекару с територије српске престонице, која је припала Ивани Николић. Иначе, лане је најчитанија књига савремене преведене књижевности био роман „Поноћно сунце“ норвешког аутора трилера Јуа Несбеа, у издању „Лагуне”.

М. Стајић