МОК прецизирао правила о политичким протестима током Олимпијских игара
Нема клечања на Олимпијским играма, нема гестова рукама с политичким значењем, нема непоштовања свечаног уручења медаља.
То је одлука Међународног олимпијског комитета који је објавио смернице у којима се прецизира које врсте протеста спортистима неће бити дозвољене ове године на Играма у Токију.
Спортистима је по Правилу 50 Олимпијске повеље забрањено да на спортском терену изражавају политички став, попут подигнутих песница америчких спринтера Томија Смита и Џона Карлоса на Олимпијским играма 1968. у Мексику.
Олимпијци сада више него тада знају који потези "поделе и ометања" могу довести до дисциплинских мера у Токију. Они и даље могу да изразе политичко мишљење, али само у званичним приликама за медије, или на друштвеним мрежама, не и на терену.
"Била нам је потребна јасноћа, јасна правила", рекла је Кирсти Ковентри, председавајућа Комисије спортиста МОК-а, која је надгледала израду новог документа на три странице.
"Већина спортиста сматра да је веома важно да као спортисти поштујемо једни друге", објаснила је Ковентри, добитница златне олимпијске медаља у пливању, сада министарка спорта Зимбабвеа.
Спортисти који правила о протестима буду кршили током Игара у Токију, од 24. јула до 9. августа, биће суочени с три круга дисциплинских мера: МОК-а, спортског управног тела и олимпијског комитета своје земље.
Нове смернице су донете пошто је амерички Олимпијски комитет укорио двоје америчких спортиста због протеста на подијуму приликом уручења медаља на Панамеричким играма, августа прошле године, у Лими, у Перуу. Мачевалац Рејс Имбодин је клекнуо на подијуму, а бацачица кладива Гвен Бери у знак протеста подигла песницу. Обоје су 12 месеци под условном казном, а тај периоду захвата и Олимпијске игре у Токију.
Протестовали су 2019. године и пливачи из Аустралије и Велике Британије који су одбили да се на постољу придруже освајачу златне медаље на Светском првенству, Сун Јангу, јер је та кинеска звезда умешана у кршење допинга.
Један политички гест на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру 2016. године прошао је некажњено у мушком маратону. Освајач сребрне медаље Феиса Лилеса је укрстио зглобове шака на циљној линији - као да су му руке везане, да би тако симболично подржао демонстранте који су захтевали слободу у његовом родном крају у Етиопији.
"Основно начело је да је спорт неутралан и да мора бити одвојен од политичког, религиозног или било којег утицаја друге врсте", пише у документу МОК-а, уз позив да "фокус на спортском терену и с њим повезаним свечаностима, мора бити на прослави успеха спортиста".
На састанку Извршног одбора МОК-а и панела спортиста расправљало се и о Правилу 40 Повеље које строго ограничава могућност спортиста да промовишу своје спонзоре током званичних периода Олимпијских игара.
Немачки спортисти су прошле године ван система МОК-а добили "попуст" одлуком која је довела до тога да олимпијски комитети у Сједињеним Државама, Аустралији и Канади понуде боље услове својим спортистима.
У случају Немачке, федерална агенција се успротивила аргументацији МОК-а да је задржавање ексклузивних права спонзора највишег ранга заштитило вредност уговора који помажу финансирање спорта и спортиста широм света.
Ипак, Ковентри је рекла да се панел МОК-а држао "политике отворених врата" и поздравила приступ независних група спортиста које желе да оспоре уведени систем.
(Б92)