Дунавски парк чека на нови систем за заливање језера

Како је за наш лист рекла помоћница директора тог предузећа Јелена Будимчић, због дотрајалости постојеће канализације, система пуњења и пражњења великог и малог језера, дотрајале облоге на великом језеру и нефункционалности постојеће црпне станице, јавила се потреба за потпуном ревитализацијом система.

– Израда нове канализационе мреже обухвата реконструкцију прикључака, односно везе цевовода с испусним грађевинама за пражњење великог и малог језера – рекла је Јелена Будимчић. – Ревитализација великог језера подразумева задржавање његове постојеће облоге, изградњу испусне грађевине, као и уливног шахта за пуњење језера, док ревитализација малог обухвата такође задржавање постојеће облоге језера, изградњу испусне грађевине и повезивање постојећег цевовода за пуњење на хидрантску мрежу заливног система.

По њеним речима, због неодговарајућих габарита за новопројектовани систем, пројектована је нова црпна станица адекватног габарита, према усвојеној машинској опреми.

Чека се сагласност Министарства

Како је рекла стручна сарадница ЈКП „Градско зеленило” Светлана Кузманов, проблем с пацовима у парку чека на решење. Наиме, с обзиром на то да се ради о заштићеном подручју, за примену свих средстава је неопходно добити сагласност Министарства заштите животне средине.

– Упутили смо допис и захтев за издавање сагласности за примену препарата који је препоручила „Циклонизација” јер ми нисмо регистровани за послове дератизације – каже наша саговорница, додајући да се тренутно чека сагласност Министарства да би могли кренути у решавање тог проблема.

– За систем за заливање одабран је комбиновани начин „поп-ап” прскачима и системом „кап по кап” – казала је наша саговорница, додавши да су партерним уређењем, односно положајем шетних стаза, дефинисане зелене површине које се заливају.

Планирано је да радови почну током периода мировања вегетације у парку, те би били завршени до пролећа, да би грађани могли у потпуности да уживају.

Иначе је Дунавски парк у јулу 1998. године проглашен Спомеником природе, као природно добро од великог значаја и сврстан другу категорију заштите, ради очувања и унапређења природних реткости, биодиверзитета великог броја остале вредне дендрофлоре, аутохтоних, алохтоних и егзотичних врста у урбаној средини. Он је једино заштићено подручје на територији Новог Сада које је проглашено таквим Уредбом Владе Републике Србије. Остале природне вредности, попут Каменичког и Футошког парка и шест заштићених стабала, стављене су под заштиту одлукама Града.

По речима стручне сараднице у ЈКП „Градско зеленило” Светлане Кузманов, парк је пре 200 година био неуређена површина, забарени рукавац Дунава, који је био непријатан за живот и животну околину. Стога су људи, из потребе за уређењем своје околине, приступили уређивању тог простора. Насипањем земљишта, садњом различитих врста биљака и изградњом стаза, парк је постајао аутентична природна оаза усред великог града.

– Свој данашњи изглед парк добија шездесетих година 20. века, када је предлог уређења дао чувени пејсажни архитекта др Ратибор Ђорђевић 1958. године – казала је Светлана Кузманов. – Он је организовао 11 целина за визуелно сагледавање јер се парк простире на свега 39.300 квадратних метара, стога у било којем делу парка да се налазите, имате осећај да сте у простору много већем од оног колики је он у ствари, и у томе се огледа његова посебност.

Како каже наша саговорница, у парку се налази велики број дендролошких врста и свака реконструкција парка, у смислу хортикултурног уређења, увек се ради по пројекту Ратибора Ђорђевића. У парку је прописан и одређени скуп мера које се морају примењивати, као и низ забрана у циљу очувања самог простора и биолошког садржаја.

– Од прошле године смо, у сарадњи са Заводом за заштиту природе, почели да радимо на евидентирању животињских врста јер се парк до сада третирао искључиво само као ботаничка вредност – навела је наша саговорница. – Познато је да су у парку настањене одређене врсте слепих мишева и птица. Од биљних врста, посебно нам је занимљиво стабло пирамидалног храста јер је један од ретких у граду, а присутно је и стабло беле тополе, које је старије од 70 година, што је за тополу дуг животни век. На том стаблу смо у последњих десет година радили неколико мерења, испитивања и орезивања, да бисмо га сачували јер се оно у мало окомитом положају. Његова статика је упитна, међутим, неколико пута смо радили корекцију крошње да би био безбедан за посетиоце парка.

И. Бакмаз

Фото: Р. Хаџић