Dunavski park čeka na novi sistem za zalivanje jezera

Kako je za naš list rekla pomoćnica direktora tog preduzeća Jelena Budimčić, zbog dotrajalosti postojeće kanalizacije, sistema punjenja i pražnjenja velikog i malog jezera, dotrajale obloge na velikom jezeru i nefunkcionalnosti postojeće crpne stanice, javila se potreba za potpunom revitalizacijom sistema.

– Izrada nove kanalizacione mreže obuhvata rekonstrukciju priključaka, odnosno veze cevovoda s ispusnim građevinama za pražnjenje velikog i malog jezera – rekla je Jelena Budimčić. – Revitalizacija velikog jezera podrazumeva zadržavanje njegove postojeće obloge, izgradnju ispusne građevine, kao i ulivnog šahta za punjenje jezera, dok revitalizacija malog obuhvata takođe zadržavanje postojeće obloge jezera, izgradnju ispusne građevine i povezivanje postojećeg cevovoda za punjenje na hidrantsku mrežu zalivnog sistema.

Po njenim rečima, zbog neodgovarajućih gabarita za novoprojektovani sistem, projektovana je nova crpna stanica adekvatnog gabarita, prema usvojenoj mašinskoj opremi.

Čeka se saglasnost Ministarstva

Kako je rekla stručna saradnica JKP „Gradsko zelenilo” Svetlana Kuzmanov, problem s pacovima u parku čeka na rešenje. Naime, s obzirom na to da se radi o zaštićenom području, za primenu svih sredstava je neophodno dobiti saglasnost Ministarstva zaštite životne sredine.

– Uputili smo dopis i zahtev za izdavanje saglasnosti za primenu preparata koji je preporučila „Ciklonizacija” jer mi nismo registrovani za poslove deratizacije – kaže naša sagovornica, dodajući da se trenutno čeka saglasnost Ministarstva da bi mogli krenuti u rešavanje tog problema.

– Za sistem za zalivanje odabran je kombinovani način „pop-ap” prskačima i sistemom „kap po kap” – kazala je naša sagovornica, dodavši da su parternim uređenjem, odnosno položajem šetnih staza, definisane zelene površine koje se zalivaju.

Planirano je da radovi počnu tokom perioda mirovanja vegetacije u parku, te bi bili završeni do proleća, da bi građani mogli u potpunosti da uživaju.

Inače je Dunavski park u julu 1998. godine proglašen Spomenikom prirode, kao prirodno dobro od velikog značaja i svrstan drugu kategoriju zaštite, radi očuvanja i unapređenja prirodnih retkosti, biodiverziteta velikog broja ostale vredne dendroflore, autohtonih, alohtonih i egzotičnih vrsta u urbanoj sredini. On je jedino zaštićeno područje na teritoriji Novog Sada koje je proglašeno takvim Uredbom Vlade Republike Srbije. Ostale prirodne vrednosti, poput Kameničkog i Futoškog parka i šest zaštićenih stabala, stavljene su pod zaštitu odlukama Grada.

Po rečima stručne saradnice u JKP „Gradsko zelenilo” Svetlane Kuzmanov, park je pre 200 godina bio neuređena površina, zabareni rukavac Dunava, koji je bio neprijatan za život i životnu okolinu. Stoga su ljudi, iz potrebe za uređenjem svoje okoline, pristupili uređivanju tog prostora. Nasipanjem zemljišta, sadnjom različitih vrsta biljaka i izgradnjom staza, park je postajao autentična prirodna oaza usred velikog grada.

– Svoj današnji izgled park dobija šezdesetih godina 20. veka, kada je predlog uređenja dao čuveni pejsažni arhitekta dr Ratibor Đorđević 1958. godine – kazala je Svetlana Kuzmanov. – On je organizovao 11 celina za vizuelno sagledavanje jer se park prostire na svega 39.300 kvadratnih metara, stoga u bilo kojem delu parka da se nalazite, imate osećaj da ste u prostoru mnogo većem od onog koliki je on u stvari, i u tome se ogleda njegova posebnost.

Kako kaže naša sagovornica, u parku se nalazi veliki broj dendroloških vrsta i svaka rekonstrukcija parka, u smislu hortikulturnog uređenja, uvek se radi po projektu Ratibora Đorđevića. U parku je propisan i određeni skup mera koje se moraju primenjivati, kao i niz zabrana u cilju očuvanja samog prostora i biološkog sadržaja.

– Od prošle godine smo, u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode, počeli da radimo na evidentiranju životinjskih vrsta jer se park do sada tretirao isključivo samo kao botanička vrednost – navela je naša sagovornica. – Poznato je da su u parku nastanjene određene vrste slepih miševa i ptica. Od biljnih vrsta, posebno nam je zanimljivo stablo piramidalnog hrasta jer je jedan od retkih u gradu, a prisutno je i stablo bele topole, koje je starije od 70 godina, što je za topolu dug životni vek. Na tom stablu smo u poslednjih deset godina radili nekoliko merenja, ispitivanja i orezivanja, da bismo ga sačuvali jer se ono u malo okomitom položaju. Njegova statika je upitna, međutim, nekoliko puta smo radili korekciju krošnje da bi bio bezbedan za posetioce parka.

I. Bakmaz

Foto: R. Hadžić