Котрљање равницом: Са јачим субвенцијама зауставили би увоз свињског меса

Директор компаније Роналд Холо каже да је у децембру минуле године кренуло прашење које је остварено са 90,1 посто прасивости, чиме су јако задовољни, јер је више од половине увезених крмача припуштена на неадекватном месту у карантину у групним боксовима и лошим условима, али и поред тога лањски резултат је 34 прасади по крмачи!

- Имамо јако велики потенцијал да напредујемо јер је у прошлој гопдини матични запат био још млад. То је чист “Јоркшир” и ушли смо у један посто најбољих произвођача приплодних грла у свету. Постижемо јако добре резултате са добром и младом екипом стручњака на фарми, коју смо ми успели едуковати. Можемо да се боримо на тржишту и успели смо продати више од 5.000 приплодних назимица. Настављамо даље и задовољни смо јер имамо подршку Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства Србије - истиче за наш лист Роналд Холо.

Он предочава да прилике у свињогојству у Србији нису као у Европи и свету, јер тренутно је код нас најнижа откупна цена товних свиња, а у продавницама је свињско месо најскупље! Кланичари су цене меса формирали са откупном ценом од 190 динара, а товљенике откупљују за 160 динара, тако да се највише омрсе узимајући од пољопривредних произођача товљенике по нижим ценама и до 30 одсто, него кланичари у свету и поврх тога 30 посто скупље продају своју робу, указује Холо.

- Поред тога наши фармери добијају знатно мање субвенције од конкуренције из иностранства  јер тамошњи фармери могу да обнављају фарме, а наши нису у могућности ни старе рупе да закрпе. Кад се за коју годину стабилизује ситуација у Кини, нећемо моћи да се такмичимо с њима јер ће успевати да произведу товљенике за један евро по килограму живе ваге, а ми не. Наши произвођачи су веровали да ће због Кине ићи нагоре откупна цена и бити реална, међутим, то се није десило, па су пољопривредници који држе свиње изгубили вољу. Чињеница је да увозимо 30 до 40 посто свињског меса јер га немамо довољно и сваког месеца за то трошимо четири милиона евра. Прошле године је просечна цена увозног меса је била 2,7 евра, а код нас се продаје за скоро пет евра. Месо је скупо у продавницама, а пољопривредници нажалост од тога немају ништа - предочава Холо.

“Холо компани” је прошле године ухватила прикључак са најмодернијим европским и светским фармама изградњом савремене фарме у вредности преко четири милиона евра и увозом 800 крмача расе “Јоркшир” у сарадњи са партнерима из “Топигс Норсвина”, најиновативније компаније за генетику свиња на свету, захваљујући и подршци Фондације “Просперитати” од преко 30 посто неповратних средстава, која је обезбеђена од донације Владе Мађарске. 

- Свако грло можемо посебно дигитализовано хранити и пратити, тако да у сваком моменту имамо увид колико крмача хране поједе и кренути селекцију у том правцу да са што мање хране имамо што више прасади. Досадашњи резултати су добри, јер смо постигли у проскеу 14,4 одбијених прасади расе “Јоркшира”, што је друго-треће прашење, а резултат трећег- четвртог би требао да буде још бољи. Са таквим резултатима сигурно не може нико да се похвали у региону - објашњава Холо.

После одлуке Министарства пољопривреде да се државна земља у закуп даје сточарима, Холо сматра да укидање обавезне вакцинације свиња против свињске куге је најбоља и најзначајнија одлука што је могла да се донесе у последње две деценије, да би се могли укључити у конкуренцију, јер сада имамо затворено тржиште.

- Иако наши кланичари сада плаћају 30 посто мање цену товљеника живе ваге, ми нисмо успели да нађемо баланс са увозом, а укидање обавезне вакцинације против куге резултате ће дати за годину дана. Верујем да ћемо имати стабилније цене. Тада неће моћи седам људи из кланичне индустрије да седне и договоре каква ће бити откупна цена ове недеље, него ће утицати и стање на спољном тржишту. Јер, надомак Баната је Румунија са својим кланицама, поред нас у Бачкој је близу велика кланица у Мохачу, једна од највећих у Европи, која сада ради са 30 до 40 посто капацитета, тако да јако недостају товне свиње и биће јако интересантно да нам се тржиште отвори. Буквално ћемо избалансирати цене, имаћемо тржишне цене, а не на бази манипулација - сматра Холо.   “Холо компани” иза себе има добре резултате у узгоју свиња, а директор Роналд Холо је уверен да би ефекта било ако би се подигле субвенције за крмаче са садашњих 15.000 на 25.000 динара.

- Ако би држава то урадила аутоматски би се се у Србији 90 посто крмача легализовало уматичењем, нико не би хтео да сакрије ни једну крмачу, па би то донело резултате да подмиримо потребе и свињетине буде за извоз. Све што је уматичено без обзира на генетику било би много боље од неуматичених крмача. Од тога сваки товљеник ће појести 10-15 килограма хране више и мислим да би се то улагање државе сигурно вратило већ за годину дана. Није тешко израчунати да се тренутно четири милиона евра месечно даје за увоз свињског меса, што је на годишњем нивоу значајна сума, да се да субвенција за готово 250.000 уматичених крмача по 200 евра. Повећање те субвенције брзо би дало ефекте, тим парама које сада трошимо на увоз свињског меса би се подстакла домаћа производња и спречио увоз - сматра Холо.

Текст и фото: Милорад Митровић