Kotrljanje ravnicom: Sa jačim subvencijama zaustavili bi uvoz svinjskog mesa

Direktor kompanije Ronald Holo kaže da je u decembru minule godine krenulo prašenje koje je ostvareno sa 90,1 posto prasivosti, čime su jako zadovoljni, jer je više od polovine uvezenih krmača pripuštena na neadekvatnom mestu u karantinu u grupnim boksovima i lošim uslovima, ali i pored toga lanjski rezultat je 34 prasadi po krmači!

- Imamo jako veliki potencijal da napredujemo jer je u prošloj gopdini matični zapat bio još mlad. To je čist “Jorkšir” i ušli smo u jedan posto najboljih proizvođača priplodnih grla u svetu. Postižemo jako dobre rezultate sa dobrom i mladom ekipom stručnjaka na farmi, koju smo mi uspeli edukovati. Možemo da se borimo na tržištu i uspeli smo prodati više od 5.000 priplodnih nazimica. Nastavljamo dalje i zadovoljni smo jer imamo podršku Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Srbije - ističe za naš list Ronald Holo.

On predočava da prilike u svinjogojstvu u Srbiji nisu kao u Evropi i svetu, jer trenutno je kod nas najniža otkupna cena tovnih svinja, a u prodavnicama je svinjsko meso najskuplje! Klaničari su cene mesa formirali sa otkupnom cenom od 190 dinara, a tovljenike otkupljuju za 160 dinara, tako da se najviše omrse uzimajući od poljoprivrednih proizođača tovljenike po nižim cenama i do 30 odsto, nego klaničari u svetu i povrh toga 30 posto skuplje prodaju svoju robu, ukazuje Holo.

- Pored toga naši farmeri dobijaju znatno manje subvencije od konkurencije iz inostranstva  jer tamošnji farmeri mogu da obnavljaju farme, a naši nisu u mogućnosti ni stare rupe da zakrpe. Kad se za koju godinu stabilizuje situacija u Kini, nećemo moći da se takmičimo s njima jer će uspevati da proizvedu tovljenike za jedan evro po kilogramu žive vage, a mi ne. Naši proizvođači su verovali da će zbog Kine ići nagore otkupna cena i biti realna, međutim, to se nije desilo, pa su poljoprivrednici koji drže svinje izgubili volju. Činjenica je da uvozimo 30 do 40 posto svinjskog mesa jer ga nemamo dovoljno i svakog meseca za to trošimo četiri miliona evra. Prošle godine je prosečna cena uvoznog mesa je bila 2,7 evra, a kod nas se prodaje za skoro pet evra. Meso je skupo u prodavnicama, a poljoprivrednici nažalost od toga nemaju ništa - predočava Holo.

“Holo kompani” je prošle godine uhvatila priključak sa najmodernijim evropskim i svetskim farmama izgradnjom savremene farme u vrednosti preko četiri miliona evra i uvozom 800 krmača rase “Jorkšir” u saradnji sa partnerima iz “Topigs Norsvina”, najinovativnije kompanije za genetiku svinja na svetu, zahvaljujući i podršci Fondacije “Prosperitati” od preko 30 posto nepovratnih sredstava, koja je obezbeđena od donacije Vlade Mađarske. 

- Svako grlo možemo posebno digitalizovano hraniti i pratiti, tako da u svakom momentu imamo uvid koliko krmača hrane pojede i krenuti selekciju u tom pravcu da sa što manje hrane imamo što više prasadi. Dosadašnji rezultati su dobri, jer smo postigli u proskeu 14,4 odbijenih prasadi rase “Jorkšira”, što je drugo-treće prašenje, a rezultat trećeg- četvrtog bi trebao da bude još bolji. Sa takvim rezultatima sigurno ne može niko da se pohvali u regionu - objašnjava Holo.

Posle odluke Ministarstva poljoprivrede da se državna zemlja u zakup daje stočarima, Holo smatra da ukidanje obavezne vakcinacije svinja protiv svinjske kuge je najbolja i najznačajnija odluka što je mogla da se donese u poslednje dve decenije, da bi se mogli uključiti u konkurenciju, jer sada imamo zatvoreno tržište.

- Iako naši klaničari sada plaćaju 30 posto manje cenu tovljenika žive vage, mi nismo uspeli da nađemo balans sa uvozom, a ukidanje obavezne vakcinacije protiv kuge rezultate će dati za godinu dana. Verujem da ćemo imati stabilnije cene. Tada neće moći sedam ljudi iz klanične industrije da sedne i dogovore kakva će biti otkupna cena ove nedelje, nego će uticati i stanje na spoljnom tržištu. Jer, nadomak Banata je Rumunija sa svojim klanicama, pored nas u Bačkoj je blizu velika klanica u Mohaču, jedna od najvećih u Evropi, koja sada radi sa 30 do 40 posto kapaciteta, tako da jako nedostaju tovne svinje i biće jako interesantno da nam se tržište otvori. Bukvalno ćemo izbalansirati cene, imaćemo tržišne cene, a ne na bazi manipulacija - smatra Holo.   “Holo kompani” iza sebe ima dobre rezultate u uzgoju svinja, a direktor Ronald Holo je uveren da bi efekta bilo ako bi se podigle subvencije za krmače sa sadašnjih 15.000 na 25.000 dinara.

- Ako bi država to uradila automatski bi se se u Srbiji 90 posto krmača legalizovalo umatičenjem, niko ne bi hteo da sakrije ni jednu krmaču, pa bi to donelo rezultate da podmirimo potrebe i svinjetine bude za izvoz. Sve što je umatičeno bez obzira na genetiku bilo bi mnogo bolje od neumatičenih krmača. Od toga svaki tovljenik će pojesti 10-15 kilograma hrane više i mislim da bi se to ulaganje države sigurno vratilo već za godinu dana. Nije teško izračunati da se trenutno četiri miliona evra mesečno daje za uvoz svinjskog mesa, što je na godišnjem nivou značajna suma, da se da subvencija za gotovo 250.000 umatičenih krmača po 200 evra. Povećanje te subvencije brzo bi dalo efekte, tim parama koje sada trošimo na uvoz svinjskog mesa bi se podstakla domaća proizvodnja i sprečio uvoz - smatra Holo.

Tekst i foto: Milorad Mitrović