Фалкони: Дошао сам у Србију и да учим од ваше земље

Фалкони у разговору за Танјуг каже да у Београду, у који је стигао у септембру, између осталог воли и то што му и улични продавци када чују да је Француз упуте по коју реч на француском и додаје да учи српски и да га радује што већ може да зна шта пише на ћирилици.

Прво су га освојили Калемегдан и сат на почетку Кнез Михаилове који га подсећа на онај на телевизији из времена када је био млад, а то је како додаје била једна од првих слика које је поделио на Твитеру.

Верује да ће му служба у Београду бити прилика и да се детаљније упозна са српском културом.

"''На Дрини ћуприја'', сам читао пре 10 година, не зато сто сам мислио да ћу једног дана бити овде, већ зато што је Андрић један од кључних Нобеловаца 20 века, попут Албера Камија", рекао је Фалкони и додао да све оно што зна о српској културу зна зато што су ти ствараоци, попут Кустурице, Ивана Мештровића и Марине Абрамовић, светски познати.

Музеје још, каже, није обишао, осим Националног, јер су га посаветовали да то остави за лоше време које је тек дошло пре десетак дана и зато једва чека да види Музеј Југославије, колекцију Титових поклона, али и онај посвећен Николи Тесли.

Изложбу Марине Абрамовић је видео, у позориште не може, јер не говори српски, али је ишао на Битеф и гледао представе попут "Циркус Балкан".

Верује да је време да се у српско француским односима крене даље и грађанима жели да они буду бољи од оних остварених доласком председника Емануела Маркона Београду.

Додаје дађаци у Француској уче о о историјским везама два народа, али да је чињеница да је обележавање 100 година од примирја у Првом светском рату Французима вратило сећање на традиционало и братско савезништво са Србима, које је, због темпа живота и свакдоневних проблема потиснуто.

"Верујем да млади Французи знају о томе, а да ли то осећају у свакодневном животу... нисам сигуран. Знам да француски народ у Србији има специјално место, а да ли млади и овде осећају те историјске везе не знам, а волео бих да то сазнам", казао је амбасадор.

"Морамо да отворимо људе, то је оно на чему радим као амбасадор, овај регион и људи су нам важни, то морамо да покажемо, а не да се све заснива на историји, на братству из Првог светског рата", рекао је он.

Амбасадор је изразио уверење и да је лоша слика о српском народу и Србији, коју су медији креирали током сукоба на тлу бивше Југославије, избледела.

"Време је да се стварају нови утисци, а на томе ради и председник Маркон и то је показао доласком у Београд", рекао је француски дипломата и додао да је та посета пробудила интерес код француских инвеститора, компанија, туриста чији је број већ порастао са 27.000 на 34.000.

По његовим речима, важно је да се ради у свим областима, укучујући и размену студената.

Београд, у коме је пре више година провео неколико дана, на путу до Крфа и назад, када није могао ни да наслути да ће га ту довести каријера, мешавина је, како каже, свега - историје, традиције, културе, бројних стилова...и може га упоредити са Римом, Паризом или са Њујорком.

"Имате све оне остатке Отоманског царства, времена када је Србија била подељена и када је њен део био део Аустроугарске, постоје класични моменти, препознаје се модернизам, богати период после Првог светског рата, артдеко попут зграде амбасаде Француске, која је и један од симбола града, стил из Титовог периода ....", подсећа Фалкони.

Каже да се у шетњи, а Београд и он за сада упознаје пешачећи, јер аутомобил нема, може наићи на фасицнатне грађевине, али и девастиране зграде.

"Моји пријатељи Дорћол пореде са Апер Ист сајдом, без обзира што тај део Њујорка има вероватно највећи БДП на свету, Дорћол има много старих зграда, зеленило, места за продају плоча, аутомобиле којих је више него пешака, што би могло у будуцности да направи проблем", рекао је амбасадор који је каријеру градио и у Бриселу, Паризу и Бечу.

Неке нове зграде, ресторани, не само кафане које воли, могле би, верује, да красе и Лондон и Лос Анђелес и Њујорк.

Посебно воли Буда Бар, јер је то концепт који је осмислио један Француз.

Једино за Генексове куле каже да је то можда и најружија зграда коју је видео, али додаје да и она има своје место у историји архитектуре као симобол како је замишљана будућност 70-их, када је грађена.

Каже да, иако не кува, воли да посећује мале маркете, да иде у Скадарлију и на Зелени венац.

"Жена која је продавала колаче у Скадарлији ми се обратила на француском, као и продавац меда, разговарали смо. Веома је дирљиво то што се људи, сваки пут када чују да сам Фрацуз присете неке речи на француском које знају", рекао је амбасадор који је зато одмах научио како се каже мед и ванилице.

Учим српски једном недељно, самоуверен сам у разговору са учитељем, али кад изађем ствари изгледају теже.

Знам да "преведем" ћирилицу у латиницу, кажем "зовем се Жан Луи, ја сам амбасадор, где је моја земља, моја земља је Француска", али и мало озбиљније ствари.

Гостима воли да покаже Калемегдан и споменик Захвалности Француској један од ретких у свету. Показао га је и министарки одбране Флоранс Парли, иако то није било предвиђено протоколом током њене посете Београду, у који је један француски министар одбране дошао први пут након 35 година.

"Била је веома дирнута тим призором", рекао је Фалкони и додао да гостима показује и ушће Саве у Дунав, јер се са тог места најбоље разумеју границе које су постојале у прошлости.

Уз све, са Калемегдана се види и Дунав, који отвара пут ка целом свету, примећује амбасадор Жан Луј Фалкони.