Falkoni: Došao sam u Srbiju i da učim od vaše zemlje

Falkoni u razgovoru za Tanjug kaže da u Beogradu, u koji je stigao u septembru, između ostalog voli i to što mu i ulični prodavci kada čuju da je Francuz upute po koju reč na francuskom i dodaje da uči srpski i da ga raduje što već može da zna šta piše na ćirilici.

Prvo su ga osvojili Kalemegdan i sat na početku Knez Mihailove koji ga podseća na onaj na televiziji iz vremena kada je bio mlad, a to je kako dodaje bila jedna od prvih slika koje je podelio na Tviteru.

Veruje da će mu služba u Beogradu biti prilika i da se detaljnije upozna sa srpskom kulturom.

"''Na Drini ćuprija'', sam čitao pre 10 godina, ne zato sto sam mislio da ću jednog dana biti ovde, već zato što je Andrić jedan od ključnih Nobelovaca 20 veka, poput Albera Kamija", rekao je Falkoni i dodao da sve ono što zna o srpskoj kulturu zna zato što su ti stvaraoci, poput Kusturice, Ivana Meštrovića i Marine Abramović, svetski poznati.

Muzeje još, kaže, nije obišao, osim Nacionalnog, jer su ga posavetovali da to ostavi za loše vreme koje je tek došlo pre desetak dana i zato jedva čeka da vidi Muzej Jugoslavije, kolekciju Titovih poklona, ali i onaj posvećen Nikoli Tesli.

Izložbu Marine Abramović je video, u pozorište ne može, jer ne govori srpski, ali je išao na Bitef i gledao predstave poput "Cirkus Balkan".

Veruje da je vreme da se u srpsko francuskim odnosima krene dalje i građanima želi da oni budu bolji od onih ostvarenih dolaskom predsednika Emanuela Markona Beogradu.

Dodaje dađaci u Francuskoj uče o o istorijskim vezama dva naroda, ali da je činjenica da je obeležavanje 100 godina od primirja u Prvom svetskom ratu Francuzima vratilo sećanje na tradicionalo i bratsko savezništvo sa Srbima, koje je, zbog tempa života i svakdonevnih problema potisnuto.

"Verujem da mladi Francuzi znaju o tome, a da li to osećaju u svakodnevnom životu... nisam siguran. Znam da francuski narod u Srbiji ima specijalno mesto, a da li mladi i ovde osećaju te istorijske veze ne znam, a voleo bih da to saznam", kazao je ambasador.

"Moramo da otvorimo ljude, to je ono na čemu radim kao ambasador, ovaj region i ljudi su nam važni, to moramo da pokažemo, a ne da se sve zasniva na istoriji, na bratstvu iz Prvog svetskog rata", rekao je on.

Ambasador je izrazio uverenje i da je loša slika o srpskom narodu i Srbiji, koju su mediji kreirali tokom sukoba na tlu bivše Jugoslavije, izbledela.

"Vreme je da se stvaraju novi utisci, a na tome radi i predsednik Markon i to je pokazao dolaskom u Beograd", rekao je francuski diplomata i dodao da je ta poseta probudila interes kod francuskih investitora, kompanija, turista čiji je broj već porastao sa 27.000 na 34.000.

Po njegovim rečima, važno je da se radi u svim oblastima, ukučujući i razmenu studenata.

Beograd, u kome je pre više godina proveo nekoliko dana, na putu do Krfa i nazad, kada nije mogao ni da nasluti da će ga tu dovesti karijera, mešavina je, kako kaže, svega - istorije, tradicije, kulture, brojnih stilova...i može ga uporediti sa Rimom, Parizom ili sa Njujorkom.

"Imate sve one ostatke Otomanskog carstva, vremena kada je Srbija bila podeljena i kada je njen deo bio deo Austrougarske, postoje klasični momenti, prepoznaje se modernizam, bogati period posle Prvog svetskog rata, artdeko poput zgrade ambasade Francuske, koja je i jedan od simbola grada, stil iz Titovog perioda ....", podseća Falkoni.

Kaže da se u šetnji, a Beograd i on za sada upoznaje pešačeći, jer automobil nema, može naići na fasicnatne građevine, ali i devastirane zgrade.

"Moji prijatelji Dorćol porede sa Aper Ist sajdom, bez obzira što taj deo Njujorka ima verovatno najveći BDP na svetu, Dorćol ima mnogo starih zgrada, zelenilo, mesta za prodaju ploča, automobile kojih je više nego pešaka, što bi moglo u buducnosti da napravi problem", rekao je ambasador koji je karijeru gradio i u Briselu, Parizu i Beču.

Neke nove zgrade, restorani, ne samo kafane koje voli, mogle bi, veruje, da krase i London i Los Anđeles i Njujork.

Posebno voli Buda Bar, jer je to koncept koji je osmislio jedan Francuz.

Jedino za Geneksove kule kaže da je to možda i najružija zgrada koju je video, ali dodaje da i ona ima svoje mesto u istoriji arhitekture kao simobol kako je zamišljana budućnost 70-ih, kada je građena.

Kaže da, iako ne kuva, voli da posećuje male markete, da ide u Skadarliju i na Zeleni venac.

"Žena koja je prodavala kolače u Skadarliji mi se obratila na francuskom, kao i prodavac meda, razgovarali smo. Veoma je dirljivo to što se ljudi, svaki put kada čuju da sam Fracuz prisete neke reči na francuskom koje znaju", rekao je ambasador koji je zato odmah naučio kako se kaže med i vanilice.

Učim srpski jednom nedeljno, samouveren sam u razgovoru sa učiteljem, ali kad izađem stvari izgledaju teže.

Znam da "prevedem" ćirilicu u latinicu, kažem "zovem se Žan Lui, ja sam ambasador, gde je moja zemlja, moja zemlja je Francuska", ali i malo ozbiljnije stvari.

Gostima voli da pokaže Kalemegdan i spomenik Zahvalnosti Francuskoj jedan od retkih u svetu. Pokazao ga je i ministarki odbrane Florans Parli, iako to nije bilo predviđeno protokolom tokom njene posete Beogradu, u koji je jedan francuski ministar odbrane došao prvi put nakon 35 godina.

"Bila je veoma dirnuta tim prizorom", rekao je Falkoni i dodao da gostima pokazuje i ušće Save u Dunav, jer se sa tog mesta najbolje razumeju granice koje su postojale u prošlosti.

Uz sve, sa Kalemegdana se vidi i Dunav, koji otvara put ka celom svetu, primećuje ambasador Žan Luj Falkoni.