Почела примена повољнијег закона за дужнике

Поред тога овим законским изменама, предвиђена је потпуна заштита породиља и деце - тако што ће по први пут бити изузета од извршења сва примања по основу закона којим се уређује финансијска подршка породицама са децом.

Ово су најважније новине ЗИО којима се постиже сразмера између потраживања и дуговања, односно имовине дужника на којој се спроводи извршење, рекла је за Танјуг министарка правде Нела Кубуровић.

Такође, законским новинама уведени су лимити забрана извршења на плати, заради и пензији, а предвиђене су и пронеме заштићеног износа за наплату потраживања, у циљу јачања социјалне компоненте Закона и заштите економски слабих слојева становништва.

Уводи се електронско надметање за продају покретних и непокретних ствари, електронска огласна табла, а посебно су поошторена правила о поступању јавних извршитеља и њихова одговорност.

Све ове измене имају за циљ смањење трошкова у извршним предметима, а што је довело и до смањења накнада за јавне извршитеље, кроз измену Јавноизвршитељске тарифе која се такође почиње да се примењује од данас.

Министарка правде је истакла да ће од 1. марта 2020. године, према законким изменама спроводити електронска продаја непокретности односно електронско јавно надметање за продају непокретних и покретних ствари извршног дужника.

Ова е-аукција спроводиће се паралелно са важећим системом до јула, а након тога биће једини могући начин јавног надметања за продају.

"До сада се као највећи проблем у пракси показала продаја непокретности где је био највећи број злоупотреба које често нису могле да се докажу. Такође највише примедби стизало је и због тога што у надметању нису могли да учествују сви који то желе, да цена није адекватна...", рекла је Кубуровић.

Она сматра да ће е-аукција онемогућити сваки вид злоупотреба и значајно повећати цене по којима се предмети извршења продају у извршном поступку, јер ће електронска платформа бити једина адреса за јавно надметање свих потенцијалних интересената са примењивим заштитним мерама које ће спречити могуће злоупотребе.

"Платформа обезбеђује анонимност учесника надметања, тако да јавни јавни извршитељи, као ни учесници међу собом, неће знати ко су особе које учествују у јавној продаји. Свако лице добијаће свој посебан идентификациони број, који чува његову анонимност све до краја поступка", објаснила је Кубуровић.

Указала је да је Србија прва у региону са оваквим начином продаје, док је у односи на друге земље, где аукција већ постоји, отишла корак даље - када су у питању спречавање злоупотреба које су се јавиле у пракси.

Законске измене предвиђају друг сегемнт аутоматизације извршног поступка кроз увођење електронске огласне табле, која ће бити успостављена као јавни регистар.

Наиме, на интернет презентацији сваког суда опште или посебне надлежности у Србији, уношењем личних података, грађани ће моћи да провере да ли им се доставља било какав акт или одлука који потичу из извршног поступка.

Онај ко нема кући компјутер може да оде у најближи суд и провери стање у свом поступку.

Када је реч о изменама које се тичу плате или зараде, односно накнади плате или зараде, од следеће године извршење ће моћи да се спроведе до њихове половине (уместо две трећине) односно до њихове четвртине (уместо половине), ако је њихов износ једнак или мањи од минималне зараде утврђене у складу са законом, указала је Кубуровић.

Извршење на заради или плати, накнади зараде, односно накнади плате која не прелази износ просечне нето зараде према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, може се спровести до њихове трећине, а на минималној заради спроводи се до њене четвртине (уместо половине).

Такође, како је рекла, извршење на заради, плати или пензији ради намирења потраживања по основу законског издржавања моћи ће да се спроведе само до половине примања.

Када је о пензији реч, извршење се може спровести до њене трећине (уместо две трећине), односно четвртине, када је реч о пензији која не прелази износ просечне пензије, односно десетине када је реч о минималној пензији (уместо половине).

Измењено је и правило о томе ко не може бити купац у поступку извршења.

Према томе, купац непокретности не може бити ни јавни извршитељ, заменик јавног извршитеља, помоћник јавног извршитеља или друго лице које је запослено код јавног извршитеља, независно од тога да ли поступа у конкретном извршном поступку.

Такође не може бити ни њихов крвни сродник у правој линији, а у побочној линији до четвртог степена сродства, супружник, ванбрачни партнер, тазбински сродник до другог степена, старатељ, штићеник, усвојитељ, усвојеник, хранитељ или храњеник.

Купац непокретности не може бити ни свако друго лице које службено учествује у конкретном извршном поступку, као и ни особе запослене у министарству као администратори портала електронског јавног надметања, нити његови сродници.

Изменама ЗИО дупло су продужени рокови застарелости за гоњење јавних извршитеља.

Новине предвиђају и забрану нагомилавања трошкова за дужнике, па се уводе нова правила која онемогућавају извршне повериоце да наплате трошкове поступка у ситуацији када против истог дужника подносе више предлога за извршење за потраживања која су могла бити обухваћена једним предлогом за извршење или у слуцају „цепања" потраживања по основу главнице, камате и трошкова поступка.

Поред тога, новине у закону ће омогућити значајно мање трошкове у тзв. „буџетским" предметима у којима се као извршни дужник означава Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, односно директни и индиректни буџетски корисници.

Наиме, у овим случајевима, пре предлога за извршење извршни поверилац ће бити дужан да о намери подношења предлога за извршење писменим путем обавести Министарство финансија најмање 30 дана пре подношења предлога за извршење чиме ће се продужити могућност за добровољним намирењем обавезе.