Банатски двор ће имати капацитет до милијарду кубика гаса

"Ми ћемо велику пажњу посветити управо енергетским пројектима", рекао је Антић Танјугу, наводећи да су у области енергетике у току значајни пројекти, међу којима је гасовод од границе са Бугарском до границе са Мађарском, као наставак Турског тока.



"Ових дана је завршено полагање цеви, а у 2020. години је остала изградња блок станица, мерних станица и велике компресорске станице која треба да обезбеди притисак да би тај гас наставио да тече до Мађарске", казао је Антић.



Подсетио је да се гради Костолац Б3, блок од 350 мегавата.



"Велики пројекти су већ у току, али планирамо читав низ других пројеката у свим областима нашег енергетског сектора. Неки од тих пројеката ће имату додатну подршку из инвестционог плана. Председник је данас о томе говорио, он је неке од тих пројеката и назначио и ту пре свега желим да у први план ставим повећење гасноскладишних капацитета Србије", рекао је Антић.



Србија тренутно има 450 милиона метара кубних гаса у Банатском двору, навео је и додао да се мора повећати капацитет складишта како би имали пуну енергетску безбедност и сигурност снадбевања гасом.



"Гас постаје све важнији енергент и за грађане и за привреду, тако да радимо на проширењу Банатског двора. У две фазе ћемо дићи његов капацитет до једне милијарде метара кубних", истакао је министар.



Паралелно са овим пројектом раде се и додатна гасна складишта.



Када су у питању објекти за производњу електричне енергије, поред Костолца Б3 који је у току и који ће бити завршен 2021. године, у инвестициони план је стављена изградња једног блока у термоелектрани "Колубара Б" у Каленићу, такође снаге 350 мегавата.



Тај блок би такође као енергент користио колубарски угаљ.



"Та базна енергије нам треба пре свега из термоелектране на угаљ како би имали пуну сигурност нашег енергетског система и како би могли да један број енергетски неефикасних блокова, који имамо у термоелектрани Колубара А и термоелектрани Морава, да у наредних неколико година, планирамо њихово затварање. Зато морамо да имамо ЗАМЕНСКЕ капацитете", каже Антић.



Да би сви термоблокови из термоелектране могли да раде у пуном капацитету, наводи, потребна су значајна улагања у сектор производње угља.



"Уз подршку овог инвестиционог плана, планирамо све неопходне активности на отварању нових површинских копова, то је ПОЉЕ Е и Радљево у Колубарском басену и Западни Костолац у Костолачком басену", објашњава Антић.



Та три нова копа треба да обезбеде, додаје, сигурност снадбевања угљем у наредних неколико деценија и то је један од кључних приоритета у који се улажу значајна средства.



У наредних неколико година у Радљеву ће се почети са производњом угља, а кад је Костолац у питању, у току је израда пројектне документације.



"Планирамо велике пројекте из обновљивих извора енергије, да искористимо велике хидропотенцијале који још нису искоришћени, пре свега на Морави, Ибру и Дрини", рекао је Антић Танјугу.



"Поново смо вратили у живот и озбиљно планирамо пројекат реверзибилне хидроелектране Бистрица која нам је пре свега неопходна да би могли да балансирамо ту енергију из обновљивих извора", напоменуо је министар.



Кад је пренос електричне енергије у питању, обезбеђено је финансирање за Трансбалкански коридор.



"Он неће бити део овог инвестиционог плана, али је изузетно важан и са својим интерконекцијама са БиХ и Црном Гором", додао је Антић.



Када је реч о гасификацији, предвиђена средства овим планом се односе на више пројеката као што је интерконекција са суседним државама, пројекат Ниш-Димитровград гасовод као део интерконекције са Бугарском, затим повезивање са Румунијом, гасовод од Мокрина до границе са Румунијом, гасовод према Републици Српској...



Такође, наводи Антић, ради се на пројектима гасификацији читавих округа у Србији, а приоритети су Колубарски, Пчињски округ, Краљево и други градови и општине...