Banatski dvor će imati kapacitet do milijardu kubika gasa

"Mi ćemo veliku pažnju posvetiti upravo energetskim projektima", rekao je Antić Tanjugu, navodeći da su u oblasti energetike u toku značajni projekti, među kojima je gasovod od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom, kao nastavak Turskog toka.



"Ovih dana je završeno polaganje cevi, a u 2020. godini je ostala izgradnja blok stanica, mernih stanica i velike kompresorske stanice koja treba da obezbedi pritisak da bi taj gas nastavio da teče do Mađarske", kazao je Antić.



Podsetio je da se gradi Kostolac B3, blok od 350 megavata.



"Veliki projekti su već u toku, ali planiramo čitav niz drugih projekata u svim oblastima našeg energetskog sektora. Neki od tih projekata će imatu dodatnu podršku iz investcionog plana. Predsednik je danas o tome govorio, on je neke od tih projekata i naznačio i tu pre svega želim da u prvi plan stavim povećenje gasnoskladišnih kapaciteta Srbije", rekao je Antić.



Srbija trenutno ima 450 miliona metara kubnih gasa u Banatskom dvoru, naveo je i dodao da se mora povećati kapacitet skladišta kako bi imali punu energetsku bezbednost i sigurnost snadbevanja gasom.



"Gas postaje sve važniji energent i za građane i za privredu, tako da radimo na proširenju Banatskog dvora. U dve faze ćemo dići njegov kapacitet do jedne milijarde metara kubnih", istakao je ministar.



Paralelno sa ovim projektom rade se i dodatna gasna skladišta.



Kada su u pitanju objekti za proizvodnju električne energije, pored Kostolca B3 koji je u toku i koji će biti završen 2021. godine, u investicioni plan je stavljena izgradnja jednog bloka u termoelektrani "Kolubara B" u Kaleniću, takođe snage 350 megavata.



Taj blok bi takođe kao energent koristio kolubarski ugalj.



"Ta bazna energije nam treba pre svega iz termoelektrane na ugalj kako bi imali punu sigurnost našeg energetskog sistema i kako bi mogli da jedan broj energetski neefikasnih blokova, koji imamo u termoelektrani Kolubara A i termoelektrani Morava, da u narednih nekoliko godina, planiramo njihovo zatvaranje. Zato moramo da imamo ZAMENSKE kapacitete", kaže Antić.



Da bi svi termoblokovi iz termoelektrane mogli da rade u punom kapacitetu, navodi, potrebna su značajna ulaganja u sektor proizvodnje uglja.



"Uz podršku ovog investicionog plana, planiramo sve neophodne aktivnosti na otvaranju novih površinskih kopova, to je POLJE E i Radljevo u Kolubarskom basenu i Zapadni Kostolac u Kostolačkom basenu", objašnjava Antić.



Ta tri nova kopa treba da obezbede, dodaje, sigurnost snadbevanja ugljem u narednih nekoliko decenija i to je jedan od ključnih prioriteta u koji se ulažu značajna sredstva.



U narednih nekoliko godina u Radljevu će se početi sa proizvodnjom uglja, a kad je Kostolac u pitanju, u toku je izrada projektne dokumentacije.



"Planiramo velike projekte iz obnovljivih izvora energije, da iskoristimo velike hidropotencijale koji još nisu iskorišćeni, pre svega na Moravi, Ibru i Drini", rekao je Antić Tanjugu.



"Ponovo smo vratili u život i ozbiljno planiramo projekat reverzibilne hidroelektrane Bistrica koja nam je pre svega neophodna da bi mogli da balansiramo tu energiju iz obnovljivih izvora", napomenuo je ministar.



Kad je prenos električne energije u pitanju, obezbeđeno je finansiranje za Transbalkanski koridor.



"On neće biti deo ovog investicionog plana, ali je izuzetno važan i sa svojim interkonekcijama sa BiH i Crnom Gorom", dodao je Antić.



Kada je reč o gasifikaciji, predviđena sredstva ovim planom se odnose na više projekata kao što je interkonekcija sa susednim državama, projekat Niš-Dimitrovgrad gasovod kao deo interkonekcije sa Bugarskom, zatim povezivanje sa Rumunijom, gasovod od Mokrina do granice sa Rumunijom, gasovod prema Republici Srpskoj...



Takođe, navodi Antić, radi se na projektima gasifikaciji čitavih okruga u Srbiji, a prioriteti su Kolubarski, Pčinjski okrug, Kraljevo i drugi gradovi i opštine...