Пестициди најштетнији за пчеле, радити на систему заштите
БЕОГРАД: Захваљујући превентивним мерама надлежних служби и удружења пчелара, тровање пчела пре употребе средстава за заштиту биља успело је значајно да се спречи, а њихов опстанак највише угрожава третирање комараца и крпеља из ваздуха, што уједно подразумева веће колицине пестицида.
Начелник Фитосанитарне инспекције за заштиту биља Министарства пољопривреде Ненад Милојевић рекао је да имају добру сарадњу са Савезом пчеларских организација Србије и да је она довела до тога да је било мање тровања на терену, и да инспекција буде присутнија.
Милојевић истиче да је Министарство пољоприверде и Управа за заштиту биља покренула питање пријема нових инспектора.
Следеће године имаћемо 14 нових инспектора, инспекције ће бити више присутне на терену и саветовати пољопривредне произвођаче да правилно користе средства за заштиту биља и да имају бољу сарадњу са организацијом пчелара, додао је.
Зоран Ивановић, начеленик Одељења ветеринарске инспекције Управе за ветерину истакао је да механизми који су успостављени prеthodnih година добро функционишу.
У систуацијама кад је неопходно и кад дође до тровања, Управа за ветерину са Савезом пчелара ради на подизању јавне свести, а кампања, односно информисање, о томе мора трајти непрекидно. Механизми функционишу добро, и обе инспекције -
Фитосанитарна и Ветеринарска излазе на терен када се деси тровање, навео је Ивановић.
Пчелари су, каже, добили информацију како да претрпљену штету минимизују.
Он такође упозорава да пестициди у највећем броју случајева изазивају масован помор.
Председник Одбора Савеза пчеларских организација Србије (СПОС)Милош Богдановић објашњава да су два највећа проблема услед којих долази до тровања пчела третирање крпеља и комараца из ваздуха средствима отровним за пчеле и неправилна употреба средстава за заштиту биља.
Он је након конференције на којој су представљени годишњи резултати по питању тровања пчела и предузете мере рекао да
Савез пчеларских организација учествује у четворогодишњем пројекту захваљујући конкурсу НАЛЕД-а који се односи на заштиту пчела од тровања.
Ове године организоване су акције, округли столови, штампани едукативни постери како би се подигла свест о значају заштите пчела.
Ради напуштања ове штне праксе и едукације пољопривредника о правилној употреби пестицида, поцетком децембра је покренута иницијатива потписивања Декларације о заштити пчела.
Потписивањем декларације локалне самоуправе показују да препознају проблеме са којим се суоцавају пчелари.
Циљ Делакрације је да да се подстакну активности на постепеном укидању третирања крпеља и комараца из ваздуха средствима отровним за пчеле, боља кординација општина у активностима у циљу правилне употребе пестицида како не би долазило до тровања.
Он је позвао градоначелнике и председнике општина да потпишу деклараацију и да се те мере спроводе на терену и тако смањи тровање пчела.
СПОС и НАЛЕД су покренули и онлајн петицију за све градане који желе да подрже борбу за оцување пцела.
Позивам све љубитеље природе да се укључе у акцију заштите пчела и потпишу петицицју јер тиме штитимо себе и будућност, рекао је он и додао да би пољоприредници зимски период требало да искористе и информишу се о правилној употреби средстава за заштиту биља.
Подсетио је да је било масовних случајева тровања од почетка цветања воћа и касније током сезоне у Кикинди.
Ненад Портић из Савеза пчеларских организација Србије подсето је да је ове године тај Савез почео пројекат са НАЛЕД-ом, УСАИД-ом и Републичким секретаријатом за јавне политике.
Важно је да се појача свест о правилној и контролисаној употреби пестичица, информације су допреле до пољопривредника и надамо се да ће им бити од значаја, рекао је он.
Пчеле годишње подижу приносе у српској пољопривреди за 226 милиона евра или 556 евра по кошници, наводи се у званицној процени Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО).
И поред цињенице да су пцеле заслужне за опрашивање 80 одсто биљака које се користе у исхрани, цак 59 градова и општина директно угрожава њихов опстанак јер третира комарце и крпеље и из авиона и са земље, док њих 11 запрашује искљуциво из ваздуха што је најлошији нацин јер захтева употребу веце колицине пестицида, показује истраживање Савеза пчеларских организација Србије (СПОС) које је део пројекта Јавно-приватни дијалог за развој који спроводи НАЛЕД у сарадњи са Републицким секретаријатом за јавне политике, а уз подршку УСАИД-а.
