У Завичајном музеју Рума од вечерас до 23. марта изложба о Гомолави

У фокусу је археолошко налазиште на јужним падинама Фрушке горе, на левој обали Саве, на крају села Хртковци, које поставка посматра од првих археолошких истраживања, која се везују за крај 19. века, па до презентације резултата добијених током 2017. и 2018. године приликом извођена заштитних истраживања на локалитету Гомолава - некропола. Подсетимо, један од најзначајнијих вишеслојних археолошких локалитета, Гомолава је због веома повољног географског положаја и изузетно добрих веза са суседним регијама, неколико хиљада година била важан центар за Подунавље, Карпатски басен и југоисточну Европу. То се, како наводи археолог Марија Јовановић, веома добро уочава на покретном археолошком материјалу преко кога се најбоље уочавају сва прожимања са другим култура и цивилизацијама.

Према књигама староставним, први археолошки материјал са Гомолаве прикупио је учитељ Мато Вохалски, повереник Археолошког музеја у Загребу, крајем 19. века. Од тада почине интересовање за локалитет, па су тако већ 1904. реализована и прва стручна истраживања. Ипак, тек од 1953. започињу прва заштитна ископавања на овом вишеслојном праисторијском налазишту, која у континуитету трају до 1957. године. Најинтензивније се, пак, радило у периоду од 1965. до 1985, када Гомолава постаје центар за интердисциплинарна археолошка истраживања. „Била је то велика школа археологије на којој су своја знања проверавале и стицале бројне генерације археолога и других стручњака”, напомиње Марија Јовановић, истучући да је у том периоду истражена површина од преко 4.400 квадратних метара, на основу чега је успостављена вертикална и хоризонталана стратиграфија локалитета - од млађег неолита до пуног средњег века.

Резултати свих тих истраживања показали су да је најстарије насеље на овом простору основано у време када је Гомолава представљала лесну дуну, у петом миленијум старе ере. Мада се претпоставља да су на овом простору боравили и представници старијег неолита балканско-подунавског простора, прво насеље се везује за оне из млађег неолита који подужу уређена насеље са полуземуницама и надземним кућама већих димензија. После винчанске културе, на Гомолави бораве земљорадничко-сточарске заједнице које већ у четвртом миленијум почињу да користе бакар.

„Убрзо после тога, у трећем миленијуму, на Гомолаву стиже нова ’етничка’ група која припада баденској култури. Изнад станишта средњег енеолитског раздобља подиже се насеље костолачке групе са богатим остацима материјалне културе. Живот се одвијао у надземним кућама, поред којих су изграђивана и светилишта. Керамика је високог квалитета, прелепо украшену са утиснутим орнаментом. У бронзаном добу, у другом миленијум, Гомолава је насељена током целог овог раздобља”, пише археолог Марија Јовановић,.

Старије или рано гвоздено доба на Гомолави припада халштатском раздобљу. Из тог периода потичу са Гомолаве и две кружне гробнице - једна са 32, а друга са 78 покојника. У млађем гвозденом добу, Гомолава поново постаје важан административни центар, важна економска и културна станица Келта, односно племена Скордиска који се овде насељавају након пораза код Делфа, 279. године старе ере. Након угушења панонско-далматинског устанка од 6-9. године нове ере, Гомолава потпада под римску власт, о чему сведоче и раноримска керамика и бронзане посуде. Откриће виле рустике, викуса и римске некрополе из 3. и 4. века нове ере у подграђу Гомолаве, констатовано је да је овај простор био настањен све до ране сеобе народа. Након повлачења Римљана из Срема, Гомолава тек у раном средњем веку је поново настањена, да би старија средњовековна некрополе потврдила да је овај локалитет коришћен и од краја 14. до 16. века.

У поменутом истраживању реализованом током 2017. и 2018. године, учествовале су четири установе заштите културног наслеђа: Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица, Републички завод за заштиту споменика културе Београд, Музеј Војводине и Завичајни музеј Рума. Средства за реализацију пројекта "Гомолава - прошлост, садашњост и будућност" обезбедило је Министарство културе и информисања Републике Србије, а један од његових домета је и идејно решење Гомолаве као археолошког парка, које ће бити презентовано на изложби, која ће бити отворена до 23. марта 2020. године.

М. С.

Пројекат „Споменичко наслеђе данас” ДВП Продукција реализује уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, информисање и односе с верским заједницама...