Приватни подаци корисника Фејсбука завршили на дарк вебу
БЕОГРАД: Подаци са Фејсбук профила стотина милиона корисника ове друштвене мреже откривени су на онлајн форуму у оквиру дарк веба, пренео је Блиц писање Мејл Онлајна .
У овој сумњивој бази података нашли су се подаци из личних докумената, бројеви телефона и пуна имена 267 милиона корисника мреже, од којих је вечина из Сједињених Америчких Држава, преноси Мејл Онлајн.
Иако још није јасно на који начин су "процуреле" ове приватне информације, стручњаци нагађају да је база података састављена незаконитим поступком под називом "стругање" - аутоматизовани ботови копирали су јавне информације са Фејсбук профила.
Приступ бази података је од тада уклоњен, међутим она је била јавна током две недеље пре него што је откривена.
Пропуст је открила фирма за безбедност на интернету у партнерству са истражитељем безбедности Бобом Диаченком.
"Диаченко сматра да је, према доказима, прикупљање података највероватније резултат нелегалне операције брисања или злоупотребе Фејсбукове АПИ мреже од стране криминалаца из Вијетнама", навео је Пол Бишоф из компаније "Compaitech", која је учествовала у овој акцији.
Убрзо након што су подаци примећени, Диаченко је контактирао надлежне власти, како би базе података биле уклоњене.
Према подацима којима располажу истражитељи, база података је први пут изложена 4. децембра и није била затворена до 19. децембра.
Доступно је било 267.140.436 privathih података корисника који махом живе у САД, а Диаченко је рекао да изгледа као да су сви ови подаци тачни.
Експерти нису сигурни како су информације доспеле у руке интернет лопова. Прва могућност јесте да су хакери украли информације са Фејсбукове мреже пре него што је ова компанија прошле године онемогућила приступ бројевима телефона корисника.
Диаченко напомиње да би Фејсбуков интерфејс могао да има рупу у сигурносном систему која би криминалцима омогућила приступ приватним информацијама корисникача и након што је приступ тим подацима онемогућен.
Други начин доласка до података могао би да буде илегални процес назван "стругање", који укључује ботове који "пречешљавају" и копирају информације.
"Овако велика база података могла би да буде коришћена као за слање њузлетера фирми или спам, нарочито путем СМС порука", каже Бишоф, те саветује корисницима Фејсбука да обрате пажњу на сумњиве поруке.
Чак и ако пошиљалац зна ваше име или неке основне информације о вама, будите скепични када су у питању било какве неочекиване поруке, саветује Бишоф.