Новосађанин Дарко Јан ручно израђује лед лампе

Да би та реченица уопште била изговорена, било је потребно пола године истраживања, док је реализација замишљеног трајала додатних шест месеци. Након те године труда, експериментисања и непрестаних покушаја, Дарко је прошле године у октобру у Новом Саду први пут показао своје ручне ЛЕД лампе од дрвета и бетона и дао им назив „Таблед”. Од тада он постаје редован учесник свих „Ноћних базара” и „НС маркета”, где редовно приказује своја за сада четири модела, док три чекају на реализацију.

Дарко Јан иза себе има дугогодишњу каријеру у штампарији, док је давно био и тонски сниматељ у Радио Новом Саду. Осим тренутног рада у штампарији, тај Новосађанин се озбиљно посветио ручном прављењу ЛЕД лампи, а на такву идеју га је навела жеља за нечим новим и другачијим.

– Желео сам нешто да променим јер не желим више само да седим испред рачунара пошто то радим 25 година и доста ми је, сада се трудим да уживам у свему, и то ми је најважнији циљ у животу – рекао је Јан. – Још као клинац скупљао сам макете авиона, то ми је био хоби и ту сам се научио стрпљењу које данас омладини фали. Некако се оно задржало, и хтео сам да направим нешто својим рукама. Искористио сам могућности интернета и истраживао, иако на почетку нисам ни знао да ће то бити баш лампа.

Велика прекретница у Дарковом животу било је пресељење из стана у кућу, када је, како каже, схватио да себи може да направи радионицу. Уследило је много експериментисања, а за наш лист открива зашто је изабрао баш комбинацију бетона и дрвета.

Викенд за памћење

Последњег септембарског викенда, на позив пријатеља из „Мокрин хоусе”-а, заједничким снагама направили су креативну радионицу за петнаестак деце из Мокрина и околине. Они су им помогли да направе лампе, користећи материјал и алате, али и искључиво своје идеје. Дарко Јан је навео да су, на инсистирање запослених из комплекса, и сутрадан са свима поновили целу акцију те да им је тај викенд постао викенд за памћење.

– Много ме је заинтересовала та комбинација зато што су то контрастни материјали, а светло ме је одувек опчињавало те се све поклопило – закључио је наш саговорник. – Моја Средња електротехничка школа ми је помогла само да спојим жице, а с дрветом никада нисам имао тачке додира. Брат ми је доста помогао, објашњавајући ствари око тога, и стално сам сакупљао информације са свих страна. Схватио сам да нема зашто да ме буде страх у целој тој причи јер сам сабрао све што знам и јер сам спреман да научим оно што не знам.

Дарко Јан, осим знања, искуства, жеље и воље, има поред себе и сјајан тим, који чини његова жена Снежана, син Виктор, ћерка Ана и његова десна рука – кум Сале. Свако од њих има своје задужење које испуњава са задовољством, а у плану је да се ускоро покрене веб-продавница помоћу које ће заинтересовани моћи да бирају какву тачно лампу желе. Та могућност постоји и данас, када купци, осим модела, могу бирати између три боје дрвета и четири боје бетона. У понуди су три модела комбинације бетона и дрвета, док четврти представља сијалицу у коцки бетона.

– У циљу ми је била једноставност, спартански бетон, мали прекидач, нетипичан и интересантан кабел и магична сијалица... и шта ћете више? – приупитао је насмејани Дарко. – Користим дрво букве, али три нијансе, што је веома тешко јер је буква јако тврдоглаво дрво. Користим баш њу јер сам почетник у обради, али сам је добро савладао и добар материјал налазим па нећу још да експериментишем с другим.

Ручно направљене Даркове ЛЕД лампе красе бројне новосадске домове, често служе као поклон, а још чешће заврше у иностранству. Осим посвећености у изради лампе, „Таблед” је карактеристичан по украсној кутији којом се, како Дарко каже, многи одушеве.

– Поносан сам на све то и чврсто стојим иза тога да је то мој патент јер знам да таквог облика нема у Србији, због чега сам и заштитио своју идеју – нагласио је Јан. – Ја сам замислио да се људи прво одушеве кутијом и њеним обликом, штампом и детаљима. Затим, кад је отворе, да виде како је та лампа ушушкана. И на крају да, кад је изваде и упале – остану без текса. И тако то и бива, а за мене је највећа награда управо то одушевљење купаца. Ретко се данас деси да неко нешто ради за своју душу, да буде задовољан тиме и да може да заради.

К. Ивковић Ивандекић