Отворена изложба о манастиру Студеница у Галерији САНУ

Аутор изложбе и уредник каталога је дописни члан САНУ Миодраг Марковић, а изложбу је отворио академик Гојко Суботић.



Председник САНУ Владимир Костић поздравио је на отварању изложбе монахе из Хиландара са Свете горе и Студенице и српског патријаха српског Иринеја.



"Култура је наша размажена сапутница коју ако не негујемо и не пазимо, једноставно одлута. Без културе немамо јасну идеју куда то идемо даље. Циљеви за будућност не служе ничему ако не служе човеку и човечности и зато је ова изложба пре сваг намењена ђацима и студентима. Ова изложба о Студеници носи мајсторски жиг наших аутора, има вишеслојна наравоученија, а ми немамо више времена за било шта осим да их научимо", казао је Костић.



Овим научно-стручним пројектом уједно се обележава велики јубилеј 800 година аутокефалности Српске православне цркве.



Циљ изложбе је да се укрштањем аутентичних артефаката и конвенционалних експоната с новим технологијама и дигиталним инсталацијама, креира интерактивна, савремена презентација манастира Студеница.



Игуман манастира Студеница, архимандрит Тихон, казао је да се већ дубоко загазило у 9. век постојања Студенице.



"Нит која повезује сва времена од почетка градње до данас је добра воља свих који су живели у манастиру или улагали и на различите начине помагали опстанак Студенице и њен развој. Добра воља је водила Немању да повеже стилове из различитих делова региона ондашњег времена. Добра воља је утврдила помирење браће у Студеници. Добра воља је водила братство да издржи у опасности и нас сада и довела до ове изложбе", казао је архимандрит Тихон.



Актуелна поставка подразумева модеран приступ и коришћење најсавременије електронске опреме која ће најширем кругу посетилаца учинити приступачним све сегменте манастирског комплекса, архитектуру, сликарство, ризницу, али и новија открића бројних истраживача.



Међу експонатима су и Београдски паримејник, оригинални новац, предмети примењене уметности, иконопоси... Публика има прилике да види кадионицу и крст Светог Саве, који су тако добили име, иако потичу из каснијег периода, потом низ од 12 икона Георгија Митрофановића из 17. века, као и један од најзначајнијих предмета у студеничкој ризници: плаштаницу Антонија Хераклејског.



Део поставке настао је захваљујући употреби модерних технологија.



У простору галерије реконструирани су објекти, историјски догађаји, а знамените личности биће представљене тродимензионално.



У једној посебној просторији биће оживљена атмосфера и лепота Студенице, по узору на виртуелне изложбе Ван Гога, Климта, Каравађа.