Од Нове године нов начин финасирања науке

Три кључна корака у тој реформи су прелазак са пројектног на институционално финансирање, промена статуса истраживача на факултетима и афирмација принципа да научни рад мора да донесе конкретну корист држави и друштву

И док је примена, Закона о Фонду за науку већ почела, те је новоосновани фонд расписао и прве позиве,(први позив за изврсне пројекте младих истраживача који нису били у прилици да буду руководиоци пројеката у prеthodnih скоро 10 година расписан је у јуну и његови резултати ускоро се очекују, док су друга два у току) од првог дана следеће године почиње и примена  Закона о науци и истраживањима.

По мени, држава је сада врло прецизно водила рачуна о томе како ће се односити према свим истраживачима и на факултетима и на институтима, каже проректор за науку Универзитета у Новом Саду професор др Стеван Станковски.

Пре тога, последњег дана ове године држава ће престати да финансира научноистраживачке пројекте чије финансирање је још  од 2016. године привремено. Наиме, последњи конкурс за финансирање оваквих пројеката држава је расписала 2011.године, а када је, пре три године, покушај расписивања новог круга неславно завршен оставком министра Вербића, постојећи пројекти настављени су да се финансирају  привремено.

Како ово финансирање престаје, млади истраживачи, који су и до сада били ангажовани на по годину дана, те им с крајем године престаје тај орочени ангажман, забринули су се за своју даљу судбину.

Млади истраживачи немају разлога за бригу, каже државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја професор др Владимир Поповић.

Како додаје, управо припремају уредбу која ће у петак бити на Влади и по којој ће они поново бити ангажовани на годину дана, а следује им и новембарско повећање плате од 10 посто.

Србија за финансирање научних истраживања издваја  од 110 до 114 милиона долара годишње, а светски стандард за „значајније издвајање из буџета“ за истраживање и развој је око 20 милиона долара. Подаци Републичког статистичког завода и процене Министарства просвете, науке и технолошког развоја јесу да у нашој земљи ради између 10 и 12 хиљада истраживача. Интересантно је и да јер пре подношења оставке 2016. године министар Вербић тврдио да их имамо 18 хиљада.

По речима државног секретара, свим младим истраживачима,уколико испуњавају своје обавезе на докторским студијама, као и до сада уговори ће се обнављати сваке године, све док не докторирају.

Другим речима, Закон је, између осталог, системски и униформно дефинисано ангажовање студената докторских студија у свим акредитованим научноистраживачким организацијама, и то како оних који су тренутно у систему, тако и оних који ће тек бити укључени у њега. Више од 1.100 младих истраживача који су током prеthodnе године укључени на текуће пројекте Министарства ће имати миран период финансирања под условом да испуњавају своје обавезе на докторским студијама.

Такође ће моћи и да конкуришу на пројекте Фонда за науку, а предвиђени су и индивидуални грантови за докторанде, где они неће зависити од тога да ли је њихов ментор добио пројекат.

Д. Д.