Od Nove godine nov način finasiranja nauke

Tri ključna koraka u toj reformi su prelazak sa projektnog na institucionalno finansiranje, promena statusa istraživača na fakultetima i afirmacija principa da naučni rad mora da donese konkretnu korist državi i društvu

I dok je primena, Zakona o Fondu za nauku već počela, te je novoosnovani fond raspisao i prve pozive,(prvi poziv za izvrsne projekte mladih istraživača koji nisu bili u prilici da budu rukovodioci projekata u prethodnih skoro 10 godina raspisan je u junu i njegovi rezultati uskoro se očekuju, dok su druga dva u toku) od prvog dana sledeće godine počinje i primena  Zakona o nauci i istraživanjima.

Po meni, država je sada vrlo precizno vodila računa o tome kako će se odnositi prema svim istraživačima i na fakultetima i na institutima, kaže prorektor za nauku Univerziteta u Novom Sadu profesor dr Stevan Stankovski.

Pre toga, poslednjeg dana ove godine država će prestati da finansira naučnoistraživačke projekte čije finansiranje je još  od 2016. godine privremeno. Naime, poslednji konkurs za finansiranje ovakvih projekata država je raspisala 2011.godine, a kada je, pre tri godine, pokušaj raspisivanja novog kruga neslavno završen ostavkom ministra Verbića, postojeći projekti nastavljeni su da se finansiraju  privremeno.

Kako ovo finansiranje prestaje, mladi istraživači, koji su i do sada bili angažovani na po godinu dana, te im s krajem godine prestaje taj oročeni angažman, zabrinuli su se za svoju dalju sudbinu.

Mladi istraživači nemaju razloga za brigu, kaže državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja profesor dr Vladimir Popović.

Kako dodaje, upravo pripremaju uredbu koja će u petak biti na Vladi i po kojoj će oni ponovo biti angažovani na godinu dana, a sleduje im i novembarsko povećanje plate od 10 posto.

Srbija za finansiranje naučnih istraživanja izdvaja  od 110 do 114 miliona dolara godišnje, a svetski standard za „značajnije izdvajanje iz budžeta“ za istraživanje i razvoj je oko 20 miliona dolara. Podaci Republičkog statističkog zavoda i procene Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja jesu da u našoj zemlji radi između 10 i 12 hiljada istraživača. Interesantno je i da jer pre podnošenja ostavke 2016. godine ministar Verbić tvrdio da ih imamo 18 hiljada.

Po rečima državnog sekretara, svim mladim istraživačima,ukoliko ispunjavaju svoje obaveze na doktorskim studijama, kao i do sada ugovori će se obnavljati svake godine, sve dok ne doktoriraju.

Drugim rečima, Zakon je, između ostalog, sistemski i uniformno definisano angažovanje studenata doktorskih studija u svim akreditovanim naučnoistraživačkim organizacijama, i to kako onih koji su trenutno u sistemu, tako i onih koji će tek biti uključeni u njega. Više od 1.100 mladih istraživača koji su tokom prethodne godine uključeni na tekuće projekte Ministarstva će imati miran period finansiranja pod uslovom da ispunjavaju svoje obaveze na doktorskim studijama.

Takođe će moći i da konkurišu na projekte Fonda za nauku, a predviđeni su i individualni grantovi za doktorande, gde oni neće zavisiti od toga da li je njihov mentor dobio projekat.

D. D.