Опоравак Еврозоне доноси веће камате у Србији
БЕОГРАД: Крајем прошле године било је бојазни да се време јефтиних кредита у свету, па тако и у Србији, ближи крају, са чим се тада сложила већина стручњака, пише Блиц у тексту у којем се бави питањем како ствари стоје данас.
Тако главни економиста Шведске банке Тони Мертсина казе за београдски дневник да су крајем 2018. очекивали да ће шестомесецни еурибор достићи ниво од два одсто у последњем кварталу 2022. године, али да на основу тренутне перспективе не треба искључити да се то може догодити и касније.
Мертсина каже да ће камате на стамбене кредите почети знатније да расту након 2022. године. Како је објаснио, тада би требало очекивати нешто бржи раст еурибора, европске камате која утиче на висину камата на кредите у Србији, а која је тренутно на минималном нивоу. Практично, еурибор који је данас испод нуле, за три године би могао да износи два одсто, што би данашњу месечну рату подигло за 60 евра.
Наиме, економски раст у еврозони је успорио и очекује се да ће наставити да успорава. То значи да економски подаци и очекивања указују на то да ће Европска централна банка вероватно бити пажљивија приликом повећања каматних стопа, а управо то одређује пут еурибора, каже Мертсина и додаје да управо опоравак Европе значи и почетак раста европске камате, еурибора.
На питање треба ли очекивати повратак еурибора на ниво од четири и више одсто, колико је износио 2008. године, је рекао да је "толики ниво ван домашаја његове прогнозе".
Гувернерка Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић је рекла да не очекује скори раст еурибора.
Мере које предузима Европска централна банка, као и све најаве о томе да ли це се и како мењати монетарна политика ЕЦБ, говоре да до половине 2020. године неце бити промена. Такоде, начин на који се говори о даљем предузимању мера говори у прилог цињеници да ми цак до првог квартала 2021. године нецемо имати промена у смислу монетарне политике које би довеле до неког драстичног раста еурибора, рекла је гувернерка.
Тренутна вредност еурибора је минус 0,345 одсто, што говори о његовом минималном утицају на цену кредита.
Нико нема кристалну куглу, да најави неки преокрет на дуже стазе, али је чињеница да је тренутна ситуација неодржива наредних 20 година, односно да еурибор неће моћи тако дуго да настави да се креће око нуле или у благом минусу, оцењује у разговору за Блиц Бизнис Зоран Грубишић, професор Београдске банкарске академије.
Што се тиче краћег рока, Грубишић се слаже са оценом гувернерке за 2020. годину, и каже да је то оно што можемо да видимо према најавама и пројекцијама инфлације и привредног раста у еврозони. Очигледно за сада нема стабилног изласка из кризе и просто ће и референтна каматна стопа ЕЦБ бити ниска, па и еурибор, каже Грубишић.
Он оцењује да је данас можда добра прилика за узимање дугорочних, на пример стамбених кредита, са фиксном, уместо варијабилне камате, јер је фиксна камата тек нешто мало виша, а обезбеђује сигурност током целог периода отплате.
У оваквој ситуацији можда бих пре разматрао могућност узимања кредита са фиксном каматом ако се говори о периоду отплате од 20-25 година. Разлика у односу на варијабилну камату је мала, а заштићени сте током целог периода, односно можете да рачунате на фиксну месечну рату и не размишљате о кретању Еурибора, наводи Грубишић.
Ефективна камата на стамбене кредите у Србији индексиране у еврима данас се креће у распону од 2,7 до 5,99 одсто. Пошто је еурибор у минусу (0,345 одсто), банкарски клијенти тренутно за стамбени кредит од 50.000 евра, са роком отплате од 25 година, плаћају месечну рату од око 230 евра. За кредит за стан од 30.000 евра, на 30 година, месечно треба издвојити око 125 евра. Тренутне варијације еурибора су минималне, па клијенти то скоро и не осећају у висини рате, али ако би еурибор порастао за 1 проценат, такав скок би за кориснике стамбених кредита значио рате веће за тридесетак евра. Ако би стигао до предвиђених 2 одсто, то би месечне издатке могло да повећа и до 60 евра.
Еурибор је каматна стопа по којој првокласне банке међусобно позајмљују депозите у еврима. У Србији банке користе еурибор као референтну каматну стопу, тј. као основицу у структури номиналне камате при обрачуну камата на кредите индексиране у еврима.
Пре економске кризе 2008. године, еурибор је достигао рекордних 4,7 одсто, да би вец следеће године пао на испод три одсто, а у 2010. на мање од један одсто. Након благог опоравка наредних година, еурибор је од 2016. године у минусу и још се није "опоравио".
Тренутно шестомесечни еурибор износи минус 0,347 одсто.
