Житељи Карловачких Винограда основали удружење  

Председник новооснованог удружења Александар Рајилић напомиње да су их лоши инфраструктурни услови за живот ујединили, у првом реду урушен пут до Карловачких Винограда, који је додатно девастиран због изградње брзе пруге, као и атарски путељци којима се тешко пробијају до кућа, али још више чињеница да се перманентно угрожава и еколошка средина.

– У време када смо постигли сагласност о томе да само удружени  можемо достићи жељене циљеве, до свих нас је стигла забрињавајућа информација о угрожености подунавског мрмољка, заштићене врсте водоземаца који обитава у барама Карловачких Винограда – каже Рајилић. – Сазнали смо да су четири барице, где је он већ дуже нашао станиште, затрпане или, ако нису, да ће ускоро бити. Зато смо одлучили да се удружимо с основном идејом да покушамо да заштитимо свеукупну амбијенталну целину краја у којем живимо.

Рајилић истиче да је став Удружења да у погледу заштите мрмољка   прво треба обавити консултације са стручњацима да не би деловали исхитрено и предузимали потезе који могу нанети већу шетету од користи.

У прилог чињеници да у свему настоје да делују плански, говори и податак да су чланови удружења оформили више радних група да би им подручје деловања било шире, а ефекти већи. Недуго пошто су обавили формалности регистрације, први задатак им је био да у разговору с надлежнима у карловачкој општини дођу до одговора на питање када могу рачунати да ће им пут бити реконструисан.

– Много тога нам недостаје, почев од пијаће воде, преко гаса, уличног осветљења, понеке клупе – каже један од чланова Удружења, а од ове године и житељ Карловачких Винограда Радован Пантовић. – Најгора ситуација је с путем, који је потпуно девастиран. У ЈКП „Белило“ су нам саветовали да се обратимо општинским челницима не би ли они успели да издејствују да извођач радова, у склопу градње брзе пруге, пут доведе у употребно стање пошто је заврши. Неке ствари као удружење смо у могућности да урадимо, али не сами. Зато тражимо партнере и сараднике јер само кроз сарадњу и партнерство можемо нешто постићи.

Караш – неолитско насеље

Прво археолошко истраживање у Сремским Карловцима обављено је управо на једном од локалитета у садашњим Карловачким Виноградима – у Карашу. Карловачки археолог Миодраг Грбић 1927. и 1928. године обавио је сондажно истраживање на местима Лака стаза и Ђубрик, откривши остатке неолитског насеља, које припада винчанској култури, и то познијој фази.

Откривене су том приликом две земунице – јаме, од којих је једна имала пећ и подницу од запечене глине и служила за становање, док је друга коришћена као јама за отпатке. У обема су нађени остаци зидова од прућа облепљеног блатом, глинено посуђе, као што су лонци, зделе, минијатурне посуде, камене и коштане алатке, попут секира, ножића, шила, те јеленски рогови.

Обојица тврде да је то крај пун потнецијала, које треба препознати, и лепота, које се често занемарују. Као један од главних адута, наводе да је то предео који одише миром и тишином. Захваљујући малој фреквенцији људи, у неким деловима природа је готово нетакнута. Одликује га богатство биљног и животињског света, што потврђује и само присуство мрмољка. Матеј је потес у којем је родоначленик рационалног пчеларења код Срба, професор Јован Живановић имао пчелињак, а и данас представници те породице, али и други, у приличној мери гаје ту пчеле. О Дунаву и погледу који пуца на реку и околину да се и не говори.

Вина два сунца

Одлични познавалац локалне историје др Жарко Димић каже да је подручје, познато данас под именом Карловачки Виногради, историјски богат, али недовољно истражен крај. Осим Караша, великог неолитског насеља, вредан пажње је и Матеј, за који се верује да чува остатке средњовековног двора краља Драгутина, те две виле рустике из римског периода. Крај је карактеристичан по одличним условима за узгој лозе због положаја и феномена вина два сунца. Својевремено су археолози открили у близини Дунава у Чортановцима остатке  римског утврђења Ад Херцулем, али и прошле године, приликом градње пруге, у Просјаницама откопани су трагови римске насеобине.

– За сада Удружење има 28 чланова – каже Рајилић, и додаје да су врата „Карловачких Винограда“ отворена свима. – Ако се акцијама које будемо организовали придруже по два члана из породица с Караша, Матеја и Кривца, можемо рачунати на три стотине људи. У плану су нам различите радионице и едукације којима желимо да подигнемо свест младих о том крају ради унапређења оног што је заиста добро свих нас.

фото: приватна архива