Дуњи Црњански „Искра културе”
НОВИ САД: Новосадска пијанисткиња Дуња Црњански овогодишњи је лауреат Искре културе, награде коју Културни центар Војводине „Милош Црњански“ додељује за савремено стваралаштво младом аутору до 35 година.
У образложењу се наводи да је ова млада уметница активна у више уметничких области: у савременој класичној али и експерименталној музици, савремениом плесу и перформансу.
„Број њених музичких наступа на сценама Новог Сада али и региона, укључујући неколико европских и светских градова, до данас је већ троцифрен. Суоснивачица је и извођачица у ансамблу ’Рестрикције’, који негује слободно импровизовану, експерименталну, нојз и савремену музику, те посебно извођење графичких партитура јединствених светских и домаћих композитора. Надаље, суоснивачица је и актерка уметничког колектива „Петар Драпшин“ који окупља ствараоце из различитих уметничких сфера интересовања и који настоји да критички осветли уобичајене механизме стваралаштва. Такође, Дуња Црњански активно делује у оквиру платформе за савремену уметност и културу „Практикабл“, која промовише савремену уметност и културу, интердисциплинарну сарадњу и умрежавање. Поред свега, Дуња Црњански бави се педагошким и инклузивним радом. Шест година била је наставница клавира у Музичкој школи „Исидор Бајић“ а од 2011. чланица је организације „Пер.Арт“ која делује кроз савремени плес, где у оквиру програма Уметност и инклузија који окупља уметнике са и без инвалидитета учествује у различитим пројектима, радионицама и представама на међународној и домаћој сцени.”
Културни центар Војводине традиционално додељује и три Медаље културе: за мултикултуралност и интеркултуралност, за очување културног наслеђа и за животно дело тј. за укупно стваралаштво.
Добитница Медаље културе за мултикултуралност и интеркултуралност је др Агота Виткаи Кучера, редовна професорка Академије уметности Универзитета у Новом Саду, чији педагошки, научно-истраживачки и уметнички ангажман увек је у знаку афирмације и подстицања мултикултуралности и интеркултуралне комуникације. Између осталог, чланица је Војвођанског мађарског високообразовног колегијума, Председништва новосадског мађарског културно-уметничко образовног центра, Брод театра, Мађарске Академије наука, Центра за позоришна истраживања Новог Сада, Европске Хорске Асоцијације, Међународног плесног одбора при Унеску...
Јован Дунђин је најстарији живи српски песник - рођен је 1926. у Футогу – оводишњи је лауреат Медаље културе за животно дело. До сада је објавио око 30 песничких књига и два избора.
Све његове књиге могле би се читати као циклуси, готово као концентрични кругови, који се отварају са филозофским или онтолошким значењима, односно поетички увиру и извиру један из другога. Свака његова књига је својеврсно песничко понирање у себе, односно извирање из себе. Јован Дунђин је песник који завређује респект, а својим дугогодишњим песничким трајањем и високим дометима његове поезије завређује и адекватно вредновање, наведено је у образложењу.
Конзерватор-рестауратор у Галерији Матице српске др Даниела Королија Црквењаков овогодишњи је лауреат Медаље културе за очување културног наслеђа. У свом раду успешно сједињује све аспекте очувања културног наслеђа – истраживања уз примену природних наука, валоризацију, конзервацију, популаризацију и презентацију. Паралелно са радом на заштити нашег културног наслеђа, посвећено је развијала међународну сарадњу, кроз коју је направљена мрежа партнера, а све у циљу промоције наслеђа и подизања компетентности и видљивости наших институција, пре свега Галерије Матице српске, где обавља и послове помоћника управника. Посебно велики искорак у правцу ширења знања о чувању културног наслеђа на млађе генерације конзерватора учинила је покретањем и вођењем мастер студија конзервације и рестаурације на Академији уметности у Новом Саду. У протеклој години др Даниела Королија Црквењаков је остварила изузетне резултате, међу којима се посебно истиче завршетак дугогодишњег пројекта конзервације и рестаурације иконостаса Арсе Теодоровића из некадашње српске Саборне цркве у Будиму. Поводом завршетка рада на 75 икона овог највишег српског иконостаса из 19. века, уприличена је изложба у Галерији Матице српске у Новом Саду и у Историјском музеју у Будимпешти, да би иконе нашле своје трајно одредиште на сталној поставци новотвореног музеја Епархије будимске у Сентандреји.
Лауреатима ће награде бити уручене у четвртак, 12. децембра, у 18 часова у Холу Покрајинске владе на свечаности коју организује Културни центар Војводине „Милош Црњански“.
М. С.