Русини добили први превод Библије на матерњем језику
НОВИ САД: Русинска заједница у Србији коначно је добила Библију преведену на русински језик.
Вишегодишњи рад браће Рамач - Михала и Јанка, угледала је светлост дана на празник Светог Архангела Михаила 21. новембра, а прва промоција уприличена је ове недеље у епископској резиденцији Гркокатоличке епархије светог Николе у Новом Саду.
У присуству владике Георгија (Ђуре) Џуџара, гркокатоличког епископа за Србију, преводилаца Старог и Новог завета, чланова Библијске комисије и издавача, на промоцији за медије истакнуто је да је ово веома важан дан за русинску заједницу и остварење готово двовековне жеље да добију Свето писмо на матерњем језику.
Ради се о Божјој речи, речи живота. Нама је потребно да читамо ту реч, да бисмо упознали Бога. Ова реч написана је под вођством Светог Духа, сам Бог је њен аутор. А кад је тако, онда ту реч треба добро и разумети и с пажњом читати. Радосни смо што Бог проговара нама на нашем језику, казао је епископ Георгије.
Овом капиталном изадњу prеthodilo је издање Новог завета 2006. године. Текст Старог и Новог завета преведен је са старогрчког језика. Владика Георгије нагласио је да је Библија написана једном, али вреди за сва времена.
Желим да ова књига донесе благослов у сваки дом, јер смо на њу чекали дуго година. Нека буде uybеnik понашања и живота. Нека буде школа љубави и правило и путоказ да не залутамо, закључио је гркокатолички епископ.
Проф. др Јанко Рамач, професор русинистике на Филозофском факултету у Новом Саду, подсећа на то да је иницијатива за превод Библије потекла од идеје новосадског римокатоличког свештеника, фрањевца и библичара др Тадеја Војновића, да се Нови завет преведе на русински. Превођење је, како каже, био посебан процес, јер су ред по ред превода упоређивали с оригиналом, како би се задржао дубљи теолошки смисао који има текст у оригиналу. Након издања Новог завета кренуо је да преводи Мојсијево петокњижје, а у међувремену је отац Тадеј преминуо, па је посао превођења на којем се ангажовао са братом Михалом описао као монашки.
Свако је био затворен сам с текстом. Сваки дан, колико смо могли, преводили смо бар по једну страну текста. И после толиких година изузетно сам срећан што данас пред собом гледам превод Старог и Новог завета, казао је Рамач.
Новинар и публициста Михал Рамач захвалио се свима који су им помагали у овом послу, пре свега члановима Библијске комисије који су им давали драгоцене савете, поготово у лингвистичко-теолошким дилемама.
Иако је тек изашла из штампе, велико интересовање влада за примерке Библије на русинском језику пре свих из ностранства где је организована русинска заједница. Да би била што доступнија људима, књига од 1.700 страна биће продавана по цени од 30 евра, односно 3.500 динара.
Иако смо брат Јанко и ја превели Стари и Нови завет, рећи ћу да је ово дело многих генерација. Прво наших свештеника, монахиња, учитеља, генерација верника које су чувале Библију на нашем језику, чували стародавни језик, и наших лингвиста који су кодификовали језик који су сачували наши преци. Имамо граматику, имамо пристојну литературу на нашем језику, речник, а сада имамо и Библију. Мислим да је на овај начин русински језик заокружен, остављамо га будућим генерацијама, а русински је, коначно, постао светски језик, рекао је Михал Рамач.
Чланови Библијске комисије, свештеници Јулијан Рац, парох новосадски, Михајло Малацко, парох рускокрстурски и Владислав Рац, парох Куцурски, истакли су, између осталог да ће овај превод бити значајан и за богослужења, али и катехизис, јер је читав библијски текст сада доступан на русинском, народном језику.
А. Савановић