Rusini dobili prvi prevod Biblije na maternjem jeziku

Višegodišnji rad braće Ramač - Mihala i Janka, ugledala je svetlost dana na praznik Svetog Arhangela Mihaila 21. novembra, a prva promocija upriličena je ove nedelje u episkopskoj rezidenciji Grkokatoličke eparhije svetog Nikole u Novom Sadu.

U prisustvu vladike Georgija (Đure) Džudžara, grkokatoličkog episkopa za Srbiju, prevodilaca Starog i Novog zaveta, članova Biblijske komisije i izdavača, na promociji za medije istaknuto je da je ovo veoma važan dan za rusinsku zajednicu i ostvarenje gotovo dvovekovne želje da dobiju Sveto pismo na maternjem jeziku.

Radi se o Božjoj reči, reči života. Nama je potrebno da čitamo tu reč, da bismo upoznali Boga. Ova reč napisana je pod vođstvom Svetog Duha, sam Bog je njen autor. A kad je tako, onda tu reč treba dobro i razumeti i s pažnjom čitati. Radosni smo što Bog progovara nama na našem jeziku, kazao je episkop Georgije.

Ovom kapitalnom izadnju prethodilo je izdanje Novog zaveta 2006. godine. Tekst Starog i Novog zaveta preveden je sa starogrčkog jezika. Vladika Georgije naglasio je da je Biblija napisana jednom, ali vredi za sva vremena.

Želim da ova knjiga donese blagoslov u svaki dom, jer smo na nju čekali dugo godina. Neka bude uybenik ponašanja i života. Neka bude škola ljubavi i pravilo i putokaz da ne zalutamo, zaključio je grkokatolički episkop.

Prof. dr Janko Ramač, profesor rusinistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, podseća na to da je inicijativa za prevod Biblije potekla od ideje novosadskog rimokatoličkog sveštenika, franjevca i bibličara dr Tadeja Vojnovića, da se Novi zavet prevede na rusinski. Prevođenje je, kako kaže, bio poseban proces, jer su red po red prevoda upoređivali s originalom, kako bi se zadržao dublji teološki smisao koji ima tekst u originalu. Nakon izdanja Novog zaveta krenuo je da prevodi Mojsijevo petoknjižje, a u međuvremenu je otac Tadej preminuo, pa je posao prevođenja na kojem se angažovao sa bratom Mihalom opisao kao monaški.

Svako je bio zatvoren sam s tekstom. Svaki dan, koliko smo mogli, prevodili smo bar po jednu stranu teksta. I posle tolikih godina izuzetno sam srećan što danas pred sobom gledam prevod Starog i Novog zaveta, kazao je Ramač.

Novinar i publicista Mihal Ramač zahvalio se svima koji su im pomagali u ovom poslu, pre svega članovima Biblijske komisije koji su im davali dragocene savete, pogotovo u lingvističko-teološkim dilemama.

Iako je tek izašla iz štampe, veliko interesovanje vlada za primerke Biblije na rusinskom jeziku pre svih iz nostranstva gde je organizovana rusinska zajednica. Da bi bila što dostupnija ljudima, knjiga od 1.700 strana biće prodavana po ceni od 30 evra, odnosno 3.500 dinara.

Iako smo brat Janko i ja preveli Stari i Novi zavet, reći ću da je ovo delo mnogih generacija. Prvo naših sveštenika, monahinja, učitelja, generacija vernika koje su čuvale Bibliju na našem jeziku, čuvali starodavni jezik, i naših lingvista koji su kodifikovali jezik koji su sačuvali naši preci. Imamo gramatiku, imamo pristojnu literaturu na našem jeziku, rečnik, a sada imamo i Bibliju. Mislim da je na ovaj način rusinski jezik zaokružen, ostavljamo ga budućim generacijama, a rusinski je, konačno, postao svetski jezik, rekao je Mihal Ramač.

Članovi Biblijske komisije, sveštenici Julijan Rac, paroh novosadski, Mihajlo Malacko, paroh ruskokrsturski i Vladislav Rac, paroh Kucurski, istakli su, između ostalog da će ovaj prevod biti značajan i za bogosluženja, ali i katehizis, jer je čitav biblijski tekst sada dostupan na rusinskom, narodnom jeziku.

A. Savanović